Da li lekari idu protiv prirode?

Devojčica, rođena 4 meseca ranije, ima samo pola kilograma. Toliko je nerazvijena da joj ni uši nisu formirane, i dalje su to delovi neoblikovanog tkiva.


Dvadeset sekundi nakon rođenja, ovo osetljivo maleno biće je smešteno u plastičnu kesu u očajničkom pokušaju da se spreči veći gubitak toplote i vlažnosti.

Beba Matilda je pažljivo smeštena u inkubator i priključena na bezbroj cevčica i aparata. Neverovatna, rizična nauka održava ova mala stvorenja u životu. Matilda je rođena je u 23 nedelji trudnoće i njena ručica je jedva veličine novčića. Da je rođena samo nedelju dana ranije, smatrala bi se pobačenim detetom i umrla bi, a da je rođena u 24 nedelji, njene šanse za preživljavanje bi bile mnogo veće.

Zahvaljujući poslednjim decenijama najvećeg napretka medicinske nauke, rođenje u 23 nedelji se danas smatra granicom održanja ljudskog života. Možda ironočno, ovo je jedna nedelja manje od granice za abortus: 24-te nedelje.

Medicinska sestra Ketrin koja se pažljivo stara o Matildi se i sama prevremeno porodila i dobila bebu od samo 1, 5 kg pre 21 godinu. Njena ćerka Heder je rođena u 26-toj nedelji, a to je u to vreme bila granica održavanja u životu. U prvih nekoliko nedelja, Heder je prošla kroz neverovatnu količinu terapija i mnogo puta je izgledalo kao da se neće izvući, tako da je njena borba zadivila sve.

Nova emisija BBC kanala se bavi pitanjem prerano rođenih beba. Da li je u redu održavati ove bebe u životu ili je to suviše smelo i rizično pomeranje granica prirode?

U nekom trenutku u prvim nedeljama života, krvarenje je zaustavilo dotok kiseonika u mozak devojčice Heder pa je ostala kvadriplegičar. “Sve što mogu da koristim je leva ruka. Ne mogu sama da uzmem da jedem ili pijem, odem do toaleta, javim se na telefon.” kaže ona.

Sve mora da obavi uz pomoć staratelja.

Heder je bila relativno srećno dete u školi i njene dobre ocene su joj omogućile da upiše fakultet i studira biomedicinske nauke. Ali njena nesposobnost je bila prevelika prepreka na predavanjima i u laboratoriji, pa je ipak odustala protiv svoje volje. „Šest meseci sam išla na savetovanja. Plakala sam svake noći i jednostavno nisam znala na koju stranu da idem, poželela sam da okončam svoj život. U tom trenutku kada sam pomislila da nema više ničeg za mene, pa zašto bih onda nastavila da se borim?” kaže ona.

Za bebe rođene u 23 nedelji trudnoće postoji velika opasnost od bolesti i paralize. Šokantnih 91 % ovih beba će umreti u prvih nekoliko nedelja nakon rođenja, a da neće ni napustiti bolnicu. Od 9 % koliko preživi, većina njih je na neki način paralizovana. Mnogim medicinskim stručnjacima je veoma neprijatno da govore o ovoj temi, a pojedini smatraju da se troši ogromna količina novca na brigu i lečenje ovih beba sa minimalnim rezultatima.

Stopa preživljavanja beba rođenih u 24 nedelji se skoro udvostručila u poslednjih 15 godina. Ali šta je sa bebama rođenim u 23 nedelji? One moraju da provedu bar 5 nedelja u bolnici jer su na granici preživljavanja, a mnoge od njih ne uspeju da se izbore do kraja.

U Velikoj Britaniji se sve više i više novca troši na neonatalnu intenzivnu negu, ali u isto vreme osobe poput Heder su prepuštene da se same probijaju u životu. Bez posla, sa malo mogućnosti, Heder se oseća napuštenom od strane društva koje je toliko želelo da je održi u životu nakon rođena.

“Mislim da je vrlo sebično održati bebu u životu i reći: „Da, beba je preživela i imaće divan život. To nije uvek tako. Ako želite da pomogne nekom na početku života trebalo bi da ga podržite do kraja.“ kaže ona.

Pet meseci nakon rođenja, Lusi i Krejg su odveli svoju bebu Matildu kući. „Divno je videti dete kako se sa intenzivne nege seli u svoj dom. Ali njena budućnost je neizvesna. Fizioterapeuti kažu da se neće znati dok ne napuni 2 godine ili dok se ne vidi da je sasvim zdrava,” kaže Lusi.

Svako ko se bavi ovom temom se plaši da bi mogao biti optužen za diskriminaciju, međutim, to nije razlog da se ne govori o ovom važnom problemu.
izvor:B92