The Dark Side of the Moon



 
PortalPrijemKalendarFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
Pristupi
Korisničko ime:
Šifra:
Pristupi automatski pri svakoj poseti: 
:: Zaboravio sam šifru
Zadnje teme
» Predstavljanje vaših sajtova
Pon Jun 22, 2015 1:28 am od Ana81

» Priče za laku noć ;)
Pon Jul 28, 2014 5:53 pm od radioaktivna

» Urbane legende
Pon Jul 28, 2014 5:50 pm od radioaktivna

» Ljubavne asocijacije
Ned Feb 09, 2014 4:57 pm od maja

» Asocijacije
Ned Feb 09, 2014 4:57 pm od maja

» Kaladont
Ned Feb 09, 2014 4:56 pm od maja

» Kaladont imena
Ned Feb 09, 2014 4:55 pm od maja

» Najlepša reč
Ned Feb 09, 2014 4:55 pm od maja

» Oceni avatar..
Ned Feb 09, 2014 4:54 pm od maja

» Brojimo po 1 pa dokle stignemo....
Ned Feb 09, 2014 4:54 pm od maja

» Brojanje u slikama
Pet Sep 13, 2013 7:37 pm od Hanna..

» R
Čet Jan 31, 2013 5:15 pm od Flanders

» Koje su boje Vaše oči?
Sub Jan 26, 2013 2:35 am od vanja

» Trenutno slušam...
Uto Jan 08, 2013 1:13 am od Kaktussic

» Ja sam zadnja...
Sre Dec 26, 2012 1:31 pm od maja

Ključne reči
osećate NOVE Ceca horoskop Kako slike ovog legende Ljubavna momenta Stihovi osecam slici pesme volim priče 2011 verujem trenutno pisma erotske kaladont balašević stihu ljubav urbane
Prijatelji foruma
SENSUAL BannerFans.com Image hosted by servimg.com BannerFans.com PASSION
S1

Share | 
 

 Prvi svetski rat

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
radioaktivna
Administrator
Administrator


Ženski Broj poruka : 9209
Datum upisa : 17.03.2011
Godina : 116
Lokacija : zvezdana prašina

PočaljiNaslov: Prvi svetski rat   Sub Mar 10, 2012 12:02 pm

Prvi svetski rat je najveći oružani sukob u dotadašnjoj istoriji. Zato je sve do Drugog svetskog rata nazivan Veliki rat. Trajao je više od 4 godine i u njega je do kraja stupilo 36 država u kojima je živelo oko 1,5 milijardi ljudi (tri četvrtine ondašnje svetske populacije). Oko 70 miliona ljudi bilo je pod oružjem. Poginulih je bilo između 10 i 21 milion, a ranjenih još više.


Sadržaj
1 Uzroci i povod za početak svetskog sukoba
2 Ratni ciljevi zaraćenih blokova
2.1 Glavni ratni ciljevi Centralnih sila
2.2 Glavni ratni ciljevi sila Antante
3 Ratni akteri
4 Planovi i strategije
5 Najznačajniji frontovi
6 Strateške osobenosti Prvog svetskog rata
7 Najznačajnije bitke
7.1 1914.
7.2 1915.
7.3 1916.
8 Istaknute istorijske ličnosti (monarsi, političari, vojskovođe,...)
8.1 Nemačka
8.2 Rusija
8.3 Austro-Ugarska
8.4 Srbija
8.5 Sjedinjene američke države



Uzroci i povod za početak svetskog sukoba

Povod za Prvi svetski rat bio je Sarajevski atentat. Međutim, uzroci su bili mnogo dublji. Krajem XIX i početkom XX veka postojala su dva velika vojno-politička saveza – Centralne sile i Antanta. Centralne sile – Austro-Ugarska i, pre svega, Nemačka – su težile novoj podeli sveta (pre svega kolonija) zbog čega su došle u sukob sa starim kolonijalnim silama, naročito sa Engleskom i Francuskom. Vremenom, odnosi između blokova su se zaoštrili što je dovelo do tzv. politike hladnog rata, a to je značilo stalnu trku u naoružavanju, česte krize i sporove među suprodtavljenim blokovima, izbijanje brojnih lokalnih ratova, špijunske afere, itd.

Rat je lako mogao početi i pre 1914. jer je postojalo više političkih kriza i lokalnih ratova koje su mogle da posluže kao povod za početak svetskog sukoba – Prva marokanska kriza 1905-6, Druga marokanska kriza 1911, Aneksiona kriza 1908, itd. Do rata tada ipak nije došlo jer vojne pripreme članica Antante nisu bile okončane. Zato su one uspešno odlagale svetski sukob sve do 1914. Nemačka i Austro-Ugarska su nametnule svetu rat 1914. godine, znajući da su u tom trenutku vojnički najspremnije i da će je u roku od nekoliko godina njeni suparnici u snazi oružane sile dostići, možda čak i nadjačati.


Ratni ciljevi zaraćenih blokova

Prvi svetski rat je bio sukob dva imperijalistička bloka (Centralne sile i Antanta). I za jedan i za drugi blok ovo je rat osvajačkog karaktera. Centralne sile su nastojale da kroz ovaj rat izvrše novu podelu sveta, a sile Antante da odbrane stečene pozicije (prvenstveno kolonije) i da ih još više prošire. Za neke manje evropske države, članice Antantinog bloka, ovo je odbrambeni rat, dakle rat pravednog karaktera – za Belgiju, Srbiju, Crnu Goru.


Glavni ratni ciljevi Centralnih sila

Nemačka je planirala da ratom nasilno oduzme kolonije od Francuske, Engleske i Belgije, a od Rusije Poljsku, Ukrajnu, Belorusiju i Pribaltik i tako uspostavi svoju dominaciju u svetu, dok je njena bliska saveznica Austro-Ugarska planirala da porazi Srbiju i nametne svoj dominantan položaj na celom Balkanskom poluostrvu.


Glavni ratni ciljevi sila Antante

Velika Britanija je planirala da ratom oduzme nemačke kolonije u Africi i Aziji i turske posede na Bliskom istoku (Palestinu, Irak i druge). Francuska je težila da učestvuje u podeli nemačkih kolonija u Africi, da povrati svoje pokrajne Alzas i Lorenu (izgubljene u Francusko-Pruskom ratu 1870-1871) i da oduzme bogatu Sarsku oblast od Nemačke. Rusija je planirala da ratom zauzme pokrajne Galiciju i Bukovinu koje su bile u sastavu Austro-Ugarske, da uspostavi svoj dominantan položaj na Balkanu i da oduzme od Turske važne moreuze Bosfor i Dardanele i još neke teritorije na Kavkazu. Japan je planirao da zauzme nemačke dalekoistočne kolonije i uspostavi svoju dominaciju nad celim Dalekim istokom. Italija je planirala da zauzme pokrajnu Tirol koja je bila u sastavu Austro-Ugarske i još neke manje slovenačke i hrvatske teritorije.


Ratni akteri

Sarajevski atentat, izvršen 28. jula 1914, shvaćen je i u Beču i u Berlinu kao dobar povod za otpočinjanje već dugo nameravanog rata. Austro-Ugarska to koristi kao povod za objavu rata Srbiji 28. jula 1914. Na to su Rusija i Francuska otpočele mobilizaciju jer nisu htele da dozvole poremećaj ravnoteže snaga na svoju štetu. Nemačka to koristi kao povod za objavu rata Rusiji – 1. avgusta i Francuskoj 3. avgusta 1914. godine. Turska je zvanično objavila neutralnost, ali je već 2. avgusta 1914. potpisala tajni sporazum sa Centralnim silama i u novembru 1914. započela rat protiv Rusije na Kavkazu. Nemački napad na Belgiju 3. avgusta 1914. iskoristila je Velika Britanija za objavu rata Nemačkoj 4. avgusta 1914.

Najveći rat u dotadašnjoj ljudskoj istoriji je tako mogao da počne, mada niko od njegovih aktera u početku nije to slutio.

Tokom rata i Centralne sile i sile Antante su nastojali da za sebe pridobiju što više saveznika, obećavajući im delove teritorija država uglavnom iz suprotnog tabora tajim ugovorima kao nagrada za učešće u ratu. Tako su Antantinom bloku pristupili Japan 23. avgusta 1914. – japanska vojska ubrzo potom zauzima sve nemačke dalekoistočne kolonije na Pacifiku i u Kini, Italija 26. jula 1915. –posle potpisivanja tajnog ugovora u Londonu, Rumunija 28. avgusta 1916. – jer su joj Saveznici obećali Erdelj, Bukovinu i Banat. Antanti su pristupili i SAD 6. aprila 1917. – posle nemačke objave neograničenog podmorničkog rata, Grčka juna 1917, Kina 14. avgusta 1917, latino-američke države Brazil, Bolivija, Peru, Urugvaj, Kuba i mnoge druge. Bloku Centralnih sila priključila se, pored Turske, i Bugarska 11. oktobra 1915. – pošto joj je nemački blok obećao Makedoniju i istočne delove Srbije.


Planovi i strategije

Nemci su, prema ranije stvorenom planu, tzv. Šlifenov plan (nazvan po svom tvorcu nemačkom generalu-feldmaršalu Alfredu fon Šlifenu, koji je kasnije nešto izmenio general Helmut fon Moltke Mlađi) planirali rat na dva fronta. Plan je predviđao najpre ofanzivu i jaku koncentraciju nemačkih snaga na Zapadnom frontu (78 divizija), a defanzivu i slabu koncentraciju na Istočnom frontu (9 divizija). Upadom kroz Belgiju i severnu Francusku trebalo je za 6 do 8 nedelja uništiti francusku vojsku, zauzeti Pariz i tako diktirati uslove mira Francuzima. Posle toga sve nemačke snage trebale su u isto tako munjevitom pohodu poraziti Rusiju na istoku i prisiliti je na mir.

Brzom intervencijom ruske vojske 1914. onemogućen je uspeh ovog nemačkog plana i omogućena je pobeda francuske vojske na Marni početkom septembra 1914, čime je srušena nemačka koncepcija i taktika vođenja munjevitog rata i brze i lake pobede.


Najznačajniji frontovi

Tokom rata najznačajniji frontovi (ratišta) bili su: Zapadni – na kojem je nemačka vojska ratovala protiv francuske, britanske i belgijske vojske, od 1917. i američke i Istočni – gde su ratovali nemačka i austro-ugarska vojska protiv Rusa.

Značajni frontovi u Evropi bili su još i: Italijanski – koji je nastao ulaskom Italije u rat 1915. i tu su se Italijani borili protiv austro-ugarske vojske i Balkanski (od 1915. Solunski) – gde je Austro-Ugarska (od 1915. zajedno sa Bugarskom) ratovala protiv Srbije i njenih saveznika.

Sa ulaskom Turske u rat nastali su i Kavkaski front – gde su se Rusi borili protiv Turaka, zatim i frontovi u Mesopotamiji (Irak), Galipolju, Dardanelima, a kasnije i u Palestini i Siriji – tu su zapadni saveznici ratovali protiv Turske.

Borbe su bođene i u Africi, Aziji, na kopnu, kao i na moru.


Strateške osobenosti Prvog svetskog rata

Za Prvi svetski rat, posebno za borbe na Zapadnom frontu, bilo je karakteristično poziciono, rovovsko ratovanje – pozicioni rat je oblik vođenja rata koji nastaje kad nijedna od zaraćenih strana ne može da ostvari strategijsku ofanzivu, usled čega dolazi do zastoja u vođenju manevarskih operacija; frontovi se tada stabilizuju, a borbena dejstva ograničavaju se na lokalna iznurivanja i trošenje neprijateljskih snaga (suprotno pozicionom ratovanju je manevarsko ili pokretno ratovanje, karakteristično za Drugi svetski rat). Tokom čitavog rata na zapadu je ustanovljena linija od Severnog mora do Švajcarske koja se nije bitno pomerala i pored ogromnoih gubitaka na obe zaraćene strane.

Rovovskom ratovanju predhodila je taktika munjevitog rata, sve do nemačkog poraza na Marni kada se front postepeno stabilizuje.

Front je sa obe strane bio utvrđen dubokim rovovima opasanih bodljikavom žicom. Vojnici su, sem kratnih odsustava, sve vreme boravili u skloništima i rovovima, koji su posle kiše bili puni vode i blata.

Bitke na frontovima imale su uglavnom isti tok: počinjale su artiljerijskom pripremom koja je često trajala nekoliko sati, a nekad i nekoliko dana. Granate su svojom razornom moći potpuno menjale prirodnu okolinu. Predeli su ostajali bez drveća, sasvim izrovani kraterima od eksplozija. Posle artiljerijske pripreme u juriš je kretala pešadija, koja je obično bila brzo zaustavljena mitraljeskom vatrom. Za nekoliko stotina metara ili nekoliko kilometara napredovanja ginulo je često na desetine hiljada vojnika.

Rovovi na Istočnom frontu uglavnom nisu bili tako dobro utvrđeni kao na Zapadnom, pa zato za Istočni front nije bilo toliko karakteristično poziciono ratovanje.

Za Prvi svetski rat je karakteristično i stalno usavršavanje i razvijanje novih borbenih sredstava, te je u toku rata prvi put masovno upotrebljeno hemijsko oružje (bojni otrovi) i krajem rata i tenkovi kao potpuno novo borbeno sredstvo!


Najznačajnije bitke


1914.

Srpski oficiri

Istočni front:
Istočno-pruska ofanziva
Bitka kod Tanenberga
Bitka kod Mazurskih jezera (prva)
Varšavsko-ivangorodska operacija
Galicijska operacija
opsada Pšemisla

Zapadni front:
Bitka kod Sent-Kantena
Bitka kod Giza
Bitka na Marni (prva)

Balkanski front:
Cerska bitka
Kolubarska bitka (Bitka na Drini)


1915.

Istočni front:
Karpatska operacija
Bitka kod Bolimuva
Bitka kod Gorlica

Zapadni front:
Bitka kod Ipra

Galipoljski front:
Galipoljsko-dardanelska operacija

Balkanski front:
Treća austrijska ofanziva na Srbiju


1916.
Bitka na Somi


Istaknute istorijske ličnosti (monarsi, političari, vojskovođe,...)


Nemačka

Vilhelm II Hoencolern
Fridrih Ebert
Karl Kaucki
Karl Libkneht
Roza Luksemburg
Paul fon Hindenburg
Erih Ludendorf
August fon Makenzen



Rusija

Nikolaj II Romanov
Vladimir Iljič Lenjin
Lav Trocki
Nikolaj Nikolajevič Romanov
Aleksej Aleksejevič Brusilov
Nikolaj Vladimirovič Ruski



Austro-Ugarska

Franc Jozef II
Franc Ferdinand
Bela Kun
Konrad fon Hecendorf
Oskar Poćorek



Srbija

Pavle Jurišić Šturm
Petar Bojović
Gavrilo Princip
Petar I Karađorđević
Aleksandar Karađorđević
Nikola Pašić
Živojin Mišić
Stepa Stepanović
Radomir Putnik



Sjedinjene američke države

Džon Dž. Peršing
Narednik Jork

Izvor: Wikipedia

______________________________________________
Žao mi je što sam prema nekim osobama bila loša - Da mogu vratiti vreme bila bih još gora!
Nazad na vrh Ići dole
http://dark.forumsc.net
 
Prvi svetski rat
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Prvi jugoslovenski fudbalski reprezentativci – šta se desilo posle Montevidea?
» Erotske price
» Sadržaj epizoda
» milanm - notni zapisi

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
The Dark Side of the Moon :: Van Kategorije :: Planeta :: Istorija sveta činjenice , predpostavke legende-
Skoči na: