Kad svest oprosti savesti!

Da li je čovekova ograničenost opravdanje za nepoznavanje prirode reči
" Ljubav " ili smo toliko sebični pa je često prisvajamo samo za sebe.
Što činimo loše drugome nije zlo i često postoji niz opravdanja , ali kad netko drugi to učini nama postajemo osetljivi .

Postoji li rešenje koje bi nas učinilo više ljudima ,a manje političarima, reloigioznim fanaticima,nacionalistima,rasistima?
Vjerujem da postoji,ali ga retko netko upotrebljava.
Jedini izlaz u situacijama poput pripadnosti nečemu ili nekome,je biti Čovjek i ne nasjedati na podvojenosti bilo čime.

Može li jedna mala reč " oprosti " biti dovoljna da izbriše zlo koje nam je netko učinio,
može ako je svest očistila savest!
Postajemo slobodni, i spremni drugim očima gledati na svet oko nas, i onaj u nama i drugima!

jedna od najačih stvari

ne prašta svest nego podsvest