Komunikacijski bonton

Nedavna vest o tome da će se strogo kažnjavati upotreba mobilnog telefona u saobraćaju, reklo bi se, nije unela previše panike. I dalje nije retka situacija u kojoj vozači jednom rukom drže volan, a drugom mobilni telefon. Od toga je jedino gore kada je umesto telefona u ruci cigareta ili neki deo pribora za šminku (u slučaju pripadnica lepšeg pola). Zašto se tako retko bavimo "mobilnim bontonom"? Stvar je vrlo jednostavna - trebalo bi da poštujemo neka pravila prilikom njegove upotrebe. U redu, istina je da je osnovna svrha ove sprave u tome da u svakom trenutku možemo da uputimo ili primimo neki poziv, ali istina je i to da bi trebalo da vodimo računa o tome kada i kako to činimo.

Svakako da nije pristojno zvati druge kad god to nama odgovara, osim u situacijama kada je poziv stvarno hitan. S druge strane, gužva u saobraćaju nije razlog da ne odgovorimo na poziv, ali bi se u tom slučaju valjalo pomeriti u stranu. Treba parkirati auto i završiti razgovor ili se skloniti sa sredine trotoara (u slučaju pešaka) kako se ne bi smetalo ostalim prolaznicima. Koliko puta vam se dogodilo da se umalo ne sudarite s nekim ko se ukopao u mestu pošto mu je zazvonio mobilni? Svima je jasno da upotreba mobilnog telefona u bioskopu i pozorištu nije umesna. Međutim, povremeno se dešava da usred projekcije ili predstave nečiji mobilni prijatelj stidljivo zazvoni. Nažalost, dešava se i da vlasnik odgovori na poziv šapućući: "Ne mogu sada da pričam, u pozorištu sam..."

Preusmeravanje poziva na govornu poštu ili stavljanje na opciju "tišina" omogućava prijem poziva i poruka, ali bez ugrožavanja drugih. Isto pravilo važi i za upotrebu telefona na poslovnim sastancima. O tome koliko je neumesno pričati telefonom u restoranu dok druga osoba sedi preko puta vas i čeka da završite poziv ne treba ni govoriti. Nipošto ne treba zaboraviti da upotreba mobilnog telefona podrazumeva poštovanje određenih pravila u vezi s mestom i načinom razgovora, kao i sa situacijom i okolnostima u kojima se nalazimo.

izvor