Djordje Balašević

D-moll


Odlutas ponekad i sanjam sam
priznajem ne ide, ali pokusavam
i uvek dodje D-moll
spusti se ko lopov po zicama
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i tesko prodje sve to

Jedan D-moll me dobije
kako odes ti u sobi je
glupi D-moll uvek sazna kad je to
uhvati me cvrsto i ne popusta
lud je za tisinom, to ne propusta
vodi me u svoj plavicasti dom

Jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga
za D-moll

Ponekad te nema i sasvim sam
izmisljam nacin da malo smuvam dan
ali je lukav D-moll
pusti da se svetla svud priguse
saceka poslednje zvezde namiguse
vuce mi rukav, idemo

Plasi me on, gde si ti
hiljadu se stvari moglo desiti
glupi D-moll, za kim tugujem svu noc
uzme me u svoju tamnu kociju
nebo primi boju tvojih ociju
znam taj put, to je precica za bol
jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga za D-moll

Ostala je knjiga
sa par neprocitanih strana
i neke stvarcice od Herendi porcelana
jedan pulover u kom si bila
i ostala je ploca Best of Ry Cooder
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao zeljan
dok me bude, moja mila

Miholjsko leto


Do pola jedan je bila
na casu klavira
onda korakom merila grad
i usput gledala izloge
pardon, svoj odraz u njima
u kosi jos, poput venca,
ona molska kadenca
mala vracka da upravo tad
uz caffe Kibic polagano
nadodje on, kao plima

Ref.
Tajne su tu zato
da ih neko nasluti
postoji rec koja vredi
tek kad se odcuti
Bogu je kanuo caj
svud je prsnuo sjaj

Jedan platan ce ostati zlatan
ona kroz smeh cvrsto
svoju kajdanku stisce
ne drhti on, to je samo
to uvelo lisce
blazeno Miholjsko leto
jedno i sveto za njih

A on je nosio naglas
svojih skoro osamnaest
sve cesce mu govore vi
beges u grudima udara
bije u bronzane zice
u dzepu sretni staklenac
ko ono novcic i zdenac
mala vracka da nestanu svi
a ona bane ko lupez
i prospe mu kosu u lice

Ref.

Kao osrednji klo¹ar
malo prosed i prostar
na uglu sam zastao sam
ne tako dobar oktobar
i misli sve u ruskom ¹timu
a, onda shvatih, na prepad
da te volim, ko nekad
vreme samo raspiruje plam
u meni miholjsko leto
to prkosno Sunce pred zimu

Ref.

Odlazi cirkus


Odlazi cirkus iz naseg malog grada
Sirokim drumom sto izlazi na most
Odlazi cirkus i ja se pitam sada
Ko je domacin, a ko je bio gost

Nestaje cirkus u sirokoj ravnici
U kisnoj noci za njim se srebri trag
Odlazi fakir i artisti na zici
I tuzni pajac sto bio mi je drag

Dal' je sve bilo samo fol
Dal' je sve samo jeftin trik
Il' sve te maske kriju bol
I neki sasvim drugi lik

Pricace deca o svetlima arene.
Vezbace krisom kod kuce neki stos.
Ali vec sutra cim prodje neko vreme
samo ce retko pomisljati na to.

Ostace okrugli trag na mestu satre.
Tu gde se hrvao s tigrom hrabri Grk.
I par plakata, na njima gutac vatre,
kome ce klinci vec nacrtati brk.

Da li je sve bilo samo fol.
Da li je sve samo jeftin trik.
Il' sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik.

Laku noc dame i gospodo.
Eto i ova predstava je zavrsena.
Nadam se da ste uzivali u njoj.
Bilo je zadovoljstvo glupirati se
za vas sve ove godine.

Nadam se da cemo se jos videti
u nekom gradu
na nekoj drugoj predstavi
u nekom drugom cirkusu.

Odlazi cirkus iz naseg malog grada,
sirokim drumom sto izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada
ko je domacin, ako je bio gost.

Odlazi cirkus za sve je bolje tako
mnogi su predstavu shvatili do sad.
Nove pajace ce masa naci lako,
jer drugi cirkus ce doci u nas grad.

Ma sve je bilo samo fol.
Sve je to samo jeftin trik.
I sve te maske kriju bol.
Il' neki sasvim drugi lik.

Pa ipak ... laku noc, prijatno.

Provincijalka


Rekli su mi da je dosla
iz provincije
strpavsi u kofer snove
i ambicije

Drug je studirao sa njom
pa smo se najzad sreli ona i ja -
shvatih: Boze, ovo je sazvezdje
za nju provincija

Srce stade kao dete
da se otima
trazili smo se
po prethodnim zivotima

Ostavih iza sebe svet zablude
promasaje koji tise
prosto, lako
k'o neko beznacajno pristaniste

O, da mi je da se
jos samo jednom zaljubim
opet bih uzeo kostim
vecnog decaka
i opet bih smislio
kako da prodangubim
dok ona ne sleti
niz hodnik studenjaka

Gorda, naspram podsmeha
i spletki poslednjih
usamljeni galeb
iznad mora osrednjih

Reci bi sve pokvarile
samo sve cutke
pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla

O, da mi je da se
jos samo jednom zaljubim
opet bih gledao
niz kej kao niz prugu
i opet bih znao
da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju
ni jednu drugu

Napisi mi pesmu, mazila se je
nisam znao da li cu umeti
reci jesu moje igracke
cakle mi se u glavi
kao oni sareni staklici kaleidoskopa
i svaki put mi druga slika
u ocima kad zazmurim
ali, postoje u nama neke
neprevodive dubine
postoje u nama neke stvari
neprevodive u reci
ne znam

Napisi mi pesmu, molila je
i nisam znao da li cu umeti
voleo sam ju tako lako
a, tako sam tesko to znao da pokazem
a, onda odjednom raspored
mladeza na njenim ledjima
kao tajna mapa pokazao mi je
u koju zvezdu treba da se
zagledam i tako
eto ti pesma, ludo jedna...

Prica o Vasi Ladackom


Znate l' pricu o Vasi Ladackom
i ja sam je tek onomad cuo
jednom devet dana nije izlazio iz birtije
kazu da je bio cudna sorta

Otac mu je bio sitni paor
'ranio je sedam gladnih usti
mati mu je bila plava
tiha, nezna, jekticava
umrla je s trideset i nesto

Imali su par jutara zemlje
malu kucu na kraju sokaka
na astalu navek hleba
taman tol'ko kol'ko treba
al' je Vasa hteo mnogo vise

Zeleo je konje vrane, po livadi razigrane
sat sa zlatnim lancem i salase
zeleo je njive plodne, vinograde blagorodne
u karuce pregnute cilase
ali nije mog'o da ih ima

Voleo je lepu, al' sirotu
uz'o bi je samo da je znao
voles jednom u zivotu
sad bogatu il' sirotu
to ne bira pamet nego srce

Sve se nad'o da ce ljubav proci
zanavek je otis'o iz sela
nikad nije pis'o nikom
venc'o se sa mirazdzikom
jedinicom, kcerkom nekog gazde

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane
sat sa zlatnim lancem i salase
dobio je njive plodne, vinograde blagorodne
u karuce pregnute cilase
sve je im'o - nista im'o nije

Propio se, nije proslo mnogo
dusu svoju djavolu je prod'o
znali su ga svi birtasi
trazio je spas u casi
ali nije mog'o da ga nadje

Mlad je, kazu, bio kad je umro
'sred birtije od srcane kapi
klonula mu samo glava
ko da drema, ko da spava
i jos pamte sta je zadnje rek'o

Dzaba bilo konja vranih, po livadi razigranih
dzaba bilo sata i salasa
dzaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih
dzaba bilo karuca, cilasa
kada nisam s onom koju volem
kada nisam s onom koju volem

Znate l' pricu o Vasi Ladackom
i ja sam je tek onomad cuo
cak i oni slicni njemu
kada razmisle o svemu
kazu da je bio cudna sorta

Requiem

Kad god prodjem ulicom
sa tvojim imenom
pomislim na onu pesmu
vec je godinama ne pevam
stari refren nikom ne treba

A ljudi pesme kratko pamte
komandante

Ostace u knjigama i prica o nama
Balkan krajem jednog veka
svako pleme crta granicu
svi bi hteli svoju stranicu

Tope se snovi kao sante
ej, komandante

Ref.
Na barikadama su opet zastave
svet ide k'o na praznike
i decu izvode s' jutarnje nastave
da vide gladne radnike

A gde smo mi, naivni
sto smo se dizali na ''Hej, Sloveni''
kao da smo uz tu pricu izmisljeni

Vremena su nezgodna
za momka kao ja
koji gleda svoja posla
nisam lutak da me naviju
imam samo Jugoslaviju

Sve druge baklje bez mene plamte
e, komandante

Ref.

I svi su tu da dobiju na toj lutriji
na barikadama su uvek najbrzi
al' nikad i najmudriji

A gde smo mi, naivni
sto smo se dizali na "Hej, Sloveni"
kao da smo uz tu pricu izmisljeni
i prevareni

I kad god prodjem ulicom
sa tvojim imenom
pomislim na Panta Rei
bacice se tako neki lik
kamenom i na tvoj spomenik

Jer sve se menja i sve tece
covece

Ovo je prica koju vrlo rado pricam
To je prica o Bozi zvanom Pub
Jedni ga hvale, drugi zale, treci kazu:
E, moj brale, taj je bio kvaran kao supalj zub
Odavde pa sve do Peste i do Srema na jug
Jos prica bajke o njemu mutni kockarski krug
I kazu: Taj u zivotu nije igr'o na dug
I svi se slazu kako danas nema takvih kao Boza Pub

Negde je imao imanje, to se znalo vise manje
Mada o tom nije prico ni za lek
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat
Pa je ziveo od kocke ceo vek
O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih
I uvek 'ladan k'o spricer, uvek opasno tih
I samo kad tera maler on bi rekao stih
I svi jos pamte reci kojim' maler tera Boza zvani Pub

Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje
I pogledi cvrsti i lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da...
A karta je kurva, izvin'te me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas

Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i cuci u svakom od nas
I ceka pravi cas

Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom
To je bio lihvar bogat kao knez
Igr'o je i upravnik poste, zvani Ljupce od miloste
I neki svercer kog' je jurio sav srez
U, to je partija bila, jos se prica o njoj
Kibiceri u transu, 'ladan probija znoj
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj
I povuk'o je damu na osamnaest mrtav 'ladan Boza Pub

A znate l' za ono kad je s izvesnim baronom
Igr'o cet'ri dana, to je bio rat
Isle ga stalno karte jake pa je odneo fijaker
Crnog konja, tabakeru, sat i stap
Baron je pricao posle da je spil bio star
Da je previse pio, da ga poneo zar
Pa svi sto gube se ljute, to je poznata stvar
A svako gubi bar ponekad, ali nikad Boza zvani Pub

Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje
I pogledi cvrsti i lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da...
A karta je kurva, izvinte me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas

Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i cuci u svakom od nas
I ceka pravi cas

Sa svalerske strane nije spado u tarzane
Al' daleko o tog da je bio zec
Im'o je neki tu i tamo al' svi vrlo dobro znamo
Da kod zena igra neki peti kec
Ljubav je igra u kojoj cesto ne pali blef
Srce se otvara teze nego najbolji sef
Im'o je on svoje dame karo, pik, herc i tref
I bio im je veran sve do sudnjeg dana Boza zvani Pub

E, gospodo draga, on je nestao bez traga
I to celoj prici daje cudan ton
Neki se dzambasi kleli da su kod Sombora sreli
Jednog tipa sto je bio isti on
Mozda ga je odvela karta cak u Prag ili Bec
Vec dugo niko o njemu nije cuo ni rec
Da l' se jos drzi na svetu il' je predao mec
Pa s andjelima navrh neba igra rauf, preferans i ajnc

Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje
I pogledi cvrsti i lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da...
A karta je kurva, izvinte me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas

Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i cuci u svakom od nas

Ringispil

Curi od jutros u cet'ri i pet,
resilo nebo da potopi svet
nad gradom danima
vise iste kulise

Poliva kisa,
al' to joj je zanat
ma, sve mi je ravno
k'o Severni Banat,
manje-vise
i sa kisom i bez kise

Vreme se vuce k'o teretni voz
gde li veceras da pomolim nos?
klasika, konobar,
u kafe 'Makiato', pa da...

Prolazi vreme,
al' to mu je manir
i sve je to plitko
k'o plehani tanjir

O, daj okreni
taj ringispil u mojoj glavi.
to ne zna niko, samo ti

Bez tebe drveni
konjici tuzno stoje
dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu zelju ispuni
i dodaj svetu malo boje,
cudo moje

Vece se klati
k'o prezreli klip
teska vremena,
a ja tezak tip...
gravitacija za cas
uzima svoje

Slab sam ja igrac
za subotnje guzve,
al' shvatam pomalo
te pokretne spuzve
neko pijan
lakse zivot odrobija

Sustajem, odustajem,
pritiska me kao pegla
javi se, pojavi se,
dodaj svetu malo vergla

Nekad si me cudila,
danas bi mi tako legla
dodaj malo ludila,
dodaj svetu malo vergla

Citron Pesma

Joj, da je meni
da za carobnjaka izucim
cilinder nabavim i zabavim se
s'otom magijom
iz rukava bele zecove da izrucim
a tebe mlatnem stapicom
onako ko oklagijom

E, kada neces mirnim putom
dobices carobnim prutom
da se sludis i vec jednom zaljubis

Ref.
Kad nece mali andjeli
sredice mali djavoli
da mene Lenka na posletku zavoli
sve ono pati i sanja
prolazi kroz razna stanja
e, pa ljubav mora i da zaboli

U, da je meni da se snajderaju naucim
masinu poteram i doteram
moj sakov somotan
pa te sacekam za coskom i opaucim
pa te smotam, jedan, dva
pod taj sakov komotan

E, kada neces mirnim putom
okoncaces pod kaputom
kada neces gradski i demokratski

Ref.

Joj, da je meni ona zuta farba drecava
kada je oblacno i mracno
a ja mal'ko nabaren.
pa da prodjem tvojom tarabom ko mecava
i metnem grafit erotski
za to sam, kazu, nadaren

E, kada neces mirnim putom
primoran sam citron zutom
da ti svoje emocije otkrijem

Ref. 2x

Jao, sto tebi mjauce ta gitara, jao

Ja nisam luzer


Rodjen pod sretnom zvezdom magicnom
ali nad ovom zemljom generalno tragicnom
cemu sam blizi triput pogadjaj
neko nad nama vrsi oglede
hajde, usudi se i pogledaj u poglede
ovde je osmeh dogadjaj

U supak kosmosa smo upali
mnogi su domobranci zauvek prolupali
caruje virus apatije
al' ti na mene stavi upitnik
pa rekni, da l' ti bata
deluje ko gubitnik
ma nema sanse, sta ti je

Ref.
Ja nisam luzer, o naprotiv
meni je osmeh lajt-motiv
ja nisam luzer, ja imam nas
a za svet ko te pita

Ja nisam cedo proseka
mene ne vuce oseka
s tobom je tretman poseban
svaki je dan dolce vita
i svud je Hollywood

Namlatim mesecno sest maraka
bude za cipolku i frtalj kile cvaraka
olos mi veze ometa
ali kad dodjem kuci tu si ti
e tu ce tvrdjavicu malo teze srusiti
to im je izvan dometa

Aco Braco

Aco-Braco, derane moj trsavi
ti i ja smo drzava u drzavi
pukose na vrazjoj burzi
Franjo Josip i Habzburzi
Boljsevici cara skefali
otis'o na dobos Kajzer ko poslednji salabajzer
samo nama nista ne fali

Aco-Braco, derane moj stasiti
kad si vatra svi te 'oce gasiti
vracaju nam i zavide
al' to valjda tako ide
samo lepo mozes ruziti
neg', ogrni jankel stofan
suste suknje ko celofan
zavist valja i zasluziti

Malo mame, malo cerke
opajdare, kaciperke, kibicuju i zagledaju
siparice, gradske smizle, porumene ko ribizle
kad sa nama pripovedaju
ne bije nas dzabe glas
zadeni za sesir klas
i mater vetru dok je nama nas

Aco-Braco, derane moj srditi
da te grdim to mi je ko sebe grditi
to il' nemas ili imas
da te s vrata spazi primas
gust je dati, a ne stiskati
nije gazda kesa suplja
sto budzasto novce skuplja
gazda je ko ume spiskati

Aco-Braco, derane moj cestiti
Bog nek gleda di ce koga smestiti
od Bodjana do Opova
sila hulja i lopova
koji grabe sta odaberu
od Opova do Bodjana
jos je dobrih Vojvodjana
da im s neba 'leba naberu

Jaroslava

Umesto molitve rekla si
o tom cu misliti sutra
sa sminkom od gara,
ko Skarlet O'Hara tvoj preslikan lik
i dugo plutala ko brodolomnik
ka obali jutra
nekad tisina zna prepasti dzina,
kad ispusti krik
jos jednu noc si izgurala sama
Cehov je zaspao blazenim snom
ni ne zna da je
orgijala tama pod prozorom
vetar je vezbao violoncelo
ceznjive skale u nedogled
zora ti brizljivo pipnula celo
negde u tebi je goreo led

Princezo, javi se
jos imam dzep u kom se
hladni prsti zgreju
posalji poruku da vidim jednom
to pisamce na displeju
sve mi nedostaje
cuvam u damastu
jos kalup tvoga vrata
princezo, dosta je
dve i po godine
smo taoci inata
sta ti je

Plima banalnosti tvoj svet
zapljuskuje kao Atlantidu
dok smrka bioskop,
fali ti neko da napravi geg
da ti za rodjendan ispise sonet
na komsijskom zidu
i s bendom cigana
pod tvojim prozorom utaba sneg
na podmetacu jos crtam tvoj profil
suvisna pitanja izbegavam fintom
ime ti ispisem u svakoj strofi
nevidljivom tintom
pod mojom jelkom do proleca stoji
jedino dar tebi namenjen
zauvek fosil tvog struka postoji
na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se
neke se pobede dobijaju na juris
ne tvrdoglavi se
priznajem javno da se genijalno duris
opasno postaje
na durske akorde se paucina hvata
princezo,dosta je
dve i po godine
smo taoci inata
princezo,dosta je

Oprosti mi Katrin

Ekspresni vlak za pariz, pula, trst, milano,
Torino, grenobl, pariz, polazi sa cetrnaestog
Kolosjeka, drugi peron lijevo.

Ponavljam, ekspresni vlak za pariz, pula, trst,
Milano, torino, grenobl, pariz, polazi sa cetrnaestog
Kolosjeka, drugi peron lijevo.

Na stanici u puli pod vrelim suncem leta,
Sam cekao autobus i svirao gitaru.
Tad sela je kraj mene i pitala dal' smeta,
I znam li dobar hotel u rovinju il' vrsaru.

Oprosti mi katrin, mozda nisam bio fin,
Mada si mi bila draga.
Oprosti mi katrin, sve je sada samo dim,
Nasoj ljubavi ni traga.

I rece da je stigla tog jutra iz dizona.
Odvedoh je u mali restoran s dobrom klopom.
Uz sendvice i kafu onako iz fazona,
Predlozih joj da dalje krene sa mnom autostopom.

Oprosti mi katrin,
Mozda nisam bio fin,
Mada si mi bila draga.
Oprosti mi katrin,
Sve je sada samo dim,
Nasoj ljubavi ni traga.

Sutra sve je bilo ko da se dugo znamo.
Na plazi joj na poklon izronih morskog puza
I nije rekla nista, nasmesila se samo
I pruzila mi ruke kao sebe da mi pruza.

Oprosti mi katrin, mozda nisam bio fin,
Mada si mi bila draga.
Oprosti mi katrin, sve je sada samo dim,
Nasoj ljubavi ni traga.

I mahala mi dugo, sa prozora vagona,
Pisala mi posle da pamti sunce juga
I zvala me u jesen da dodjem do dizona,
Al' tamo ne bi bila ista nego neka druga.

Oprosti mi katrin, mozda nisam bio fin,
Mada si mi bila draga.
Oprosti mi katrin, sve je sada samo dim,
Nasoj ljubavi ni traga.

Pa dobro gde si ti

Nikad nisam bio momak oko kog se diže larma,
ali mislim da sam faca i da imam nekog šarma.
Možda grešim, al' ja sam takvog dojma.

Neki misle da sam led, neki misle da sam vatra,
meni stvarno nije važno, š
ta ko misli ili smatra,
kada ona o tome nema pojma.

I uvek smišljam neki novi stih, i neki fazon drukèiji od svih,
al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar:
Pa dobro, gde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te zovnem.
Hej, reci mi, dal' još uvek imas onaj broj sa 203?

Pa dobro, gde si ti? Što ne navratis, kod kuæe sam popodne?
Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi?

Svake noæi sanjam film u kom je ona glavni akter,
smišljam koju boju voli, smišljam kakav je karakter.
Kako spava, ili tome slièno.

Ja bih znao da je volim, ja bih znao s njom da maštam,
da je èuvam, da je ljubim, da joj lažem, da joj praštam
- to bi hteo da joj radim lièno.

I uvek smišljam neki novi stih, i neki fazon drukèiji od svih,
al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar.

Pa dobro, gde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te zovnem.
Hej, reci mi, dal' još uvek imaš onaj broj sa 203?

Pa dobro, gde si ti? Što ne navratiš, kod kuæe sam popodne?
Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi?

Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam šta je stvarnost,
ja sam hteo taèno takvu, to je èudna podudarnost,
taèno takvu, ma ozbiljno vam kažem.

Jedni misle da je nežna, drugi tvrde da je gruba.
Jedni misle da je super, drugi misle da je truba.
Ja se slažem, ma ja se uvek slažem.

I uvek smišljam neki novi stih...

Jaroslava

Umesto molitve rekla si
o tom cu misliti sutra
sa sminkom od gara,
ko Skarlet O'Hara tvoj preslikan lik
i dugo plutala ko brodolomnik
ka obali jutra
nekad tisina zna prepasti dzina,
kad ispusti krik
jos jednu noc si izgurala sama
Cehov je zaspao blazenim snom
ni ne zna da je
orgijala tama pod prozorom
vetar je vezbao violoncelo
ceznjive skale u nedogled
zora ti brizljivo pipnula celo
negde u tebi je goreo led

Princezo, javi se
jos imam dzep u kom se
hladni prsti zgreju
posalji poruku da vidim jednom
to pisamce na displeju
sve mi nedostaje
cuvam u damastu
jos kalup tvoga vrata
princezo, dosta je
dve i po godine
smo taoci inata
sta ti je

Plima banalnosti tvoj svet
zapljuskuje kao Atlantidu
dok smrka bioskop,
fali ti neko da napravi geg
da ti za rodjendan ispise sonet
na komsijskom zidu
i s bendom cigana
pod tvojim prozorom utaba sneg
na podmetacu jos crtam tvoj profil
suvisna pitanja izbegavam fintom
ime ti ispisem u svakoj strofi
nevidljivom tintom
pod mojom jelkom do proleca stoji
jedino dar tebi namenjen
zauvek fosil tvog struka postoji
na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se
neke se pobede dobijaju na juris
ne tvrdoglavi se
priznajem javno da se genijalno duris
opasno postaje
na durske akorde se paucina hvata
princezo,dosta je
dve i po godine
smo taoci inata
princezo,dosta je

Oprosti mi Katrin

Ekspresni vlak za pariz, pula, trst, milano,
Torino, grenobl, pariz, polazi sa cetrnaestog
Kolosjeka, drugi peron lijevo.

Ponavljam, ekspresni vlak za pariz, pula, trst,
Milano, torino, grenobl, pariz, polazi sa cetrnaestog
Kolosjeka, drugi peron lijevo.

Na stanici u puli pod vrelim suncem leta,
Sam cekao autobus i svirao gitaru.
Tad sela je kraj mene i pitala dal' smeta,
I znam li dobar hotel u rovinju il' vrsaru.

Oprosti mi katrin, mozda nisam bio fin,
Mada si mi bila draga.
Oprosti mi katrin, sve je sada samo dim,
Nasoj ljubavi ni traga.

I rece da je stigla tog jutra iz dizona.
Odvedoh je u mali restoran s dobrom klopom.
Uz sendvice i kafu onako iz fazona,
Predlozih joj da dalje krene sa mnom autostopom.

Oprosti mi katrin,
Mozda nisam bio fin,
Mada si mi bila draga.
Oprosti mi katrin,
Sve je sada samo dim,
Nasoj ljubavi ni traga.

Sutra sve je bilo ko da se dugo znamo.
Na plazi joj na poklon izronih morskog puza
I nije rekla nista, nasmesila se samo
I pruzila mi ruke kao sebe da mi pruza.

Oprosti mi katrin, mozda nisam bio fin,
Mada si mi bila draga.
Oprosti mi katrin, sve je sada samo dim,
Nasoj ljubavi ni traga.

I mahala mi dugo, sa prozora vagona,
Pisala mi posle da pamti sunce juga
I zvala me u jesen da dodjem do dizona,
Al' tamo ne bi bila ista nego neka druga.

Oprosti mi katrin, mozda nisam bio fin,
Mada si mi bila draga.
Oprosti mi katrin, sve je sada samo dim,
Nasoj ljubavi ni traga.

NEVERNIK

K'o uklet jedrenjak,
u gusti modri mrak
uranja kolodvor

O, dobra noc, Banja Luko
ne, ne dolazim,
samo prolazim,
nismo se videli dugo

Da l' to bese cast?
sinjel maslinast...

Znam, ona spava sad
i mozda ponekad
predgradjem njenog sna
proseta ludi desetar

Da l' ikad pomisli
uz prozor pokisli
il' je sve pomeo vetar
hej, oci carne, ispred kasarne

Njenima nisam bio po volji
vazno im bilo odakle su moji
zasto to smeta,
sa ovog su sveta,
hlebotvorci, cestit soj

Njen me je baba
uz'o na nisan:
da l' sam od njinih
il' bas i nisam

Sloven sam, belac,
slobodni strelac
mani se, cica,
ja sam svoj

Od stare Kanjize,
pa malko nanize,
gde Tisa uspori,
dici cu salas na bregu

Mozda im pobegne
kad zito polegne,
kad se jarebice legu
mozda kad sneva,
meni dospeva

Otpravnik klima
crvenom kapom
vreme je bilo,
haj'mo polako.
prosipa vetar
behara pehar
spavaj mala masala

Ne volim kad me
uzmu na nisan:
da l' sam od njinih
il' bas i nisam
Sloven sam, belac,
slobodni strelac
za svaki slucaj,
jos uvek samo svoj

JA NISAM LUZER

Rodjen pod sretnom zvezdom magicnom
ali nad ovom zemljom generalno tragicnom
cemu sam blizi triput pogadjaj
neko nad nama vrsi oglede
hajde, usudi se i pogledaj u poglede
ovde je osmeh dogadjaj

U supak kosmosa smo upali
mnogi su domobranci zauvek prolupali
caruje virus apatije
al' ti na mene stavi upitnik
pa rekni, da l' ti bata
deluje ko gubitnik
ma nema sanse, sta ti je

Ja nisam luzer, o naprotiv
meni je osmeh lajt-motiv
ja nisam luzer, ja imam nas
a za svet ko te pita

Ja nisam cedo proseka
mene ne vuce oseka
s tobom je tretman poseban
svaki je dan dolce vita
i svud je Hollywood

Namlatim mesecno sest maraka
bude za cipovku i frtalj kile cvaraka
olos mi veze ometa
ali kad dodjem kuci tu si ti
e tu ce tvrdjavicu malo teze srusiti
to im je izvan dometa

"Dotad sam djevojke, razmisljajuci o njima, uglavnom svlacio do gole koze. U mojim malim nocnim fantazijama bile su postrojene kao na sistematskom pregledu, i retko koja je uspela da sacuva na sebi par crnih carapa, ili neku slicnu perverznu krpicu.
Ona je bila prva koju sam obukao u nesto..."

Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...

I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...

Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?

I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...

DRVENA PESMA

Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar..
Mog drvenog konjića,
kanap i zvuk točkića
vrbice zvon,
za mnom verni sančo moj,
u pohodu na nespokoj..

Snio sam još i svoju prvu tamburu,
kako k'o noćna dama
iz južnog Amsterdama
iz izloga Mene klinca zavodi
Na smrtne grehe navodi..

'Di je to drvo raslo, od kog' je tesana?
Da l' se pod njime neko nekada ljubio?
Otkud' u njemu izvor svih mojih pesama?
Da l' je to znao onaj ko ga je dubio?

'Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?
Da l' nas je ista kiša mlađane zalila?
Ko mu je grane kres'o, mati ga njegova?
Čija je ruka lišće s jeseni palila da znam?

Snio sam, onda, krevet, sav u čipkama..
Obesnu igru vatre
sklopljene šalukatre
na uzglavlju ruža u intarziji
pod kojom smo se mazili..

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan.
Novembar izmaglica
i kvartet dragih lica.
Maleni čun nasred luke pokisle
da me u večnost otisne..

'Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?
Da l' je pod njime neko za nekim žalio?
Što ga je grom obiš'o, mati ga Petrova?
Ko je u šake pljun'o, pa ga strovalio?

Jedina moja mila
Što si me budila?
Bio sam tako blizu naličja vremena,
taji se jedno drvo u mojim grudima
Gde li će nešto nići iz toga semena
da znam?...

Legao sam na leđa, široko raširivši ruke,
pokušavajući da što ravnomjernije rasporedim mjehur praznine u grudima.

Ana Marija mi je nedostajala tupo, gotovo opipljivo, jedan otkinuti dio mene, pomislih,
ne mogavši da zamislim koji...

Glava, udovi, prsti, pipci i kraci?
O, ne...
Sve je to nekako spolja?
Ovo fali iz sredine...
Negdje iz tamnog ambisa
zbog kog se sve rjeđe usuđujem da zaronim u sebe...

Jer tamo zagluvim...
Oči se prepune do vrha...
I suze se začas raspu kao pokidane biserne niske...
Po sobi...
Po meni...
Po čitavom svijetu...

I ne mogu ih skupiti do jutra...

Rešila je ovaj rebus od mog života prosto,
poput kafanske zagonetke sa šibicama
u kojoj pomeranjem jednog jedinog drvceta promeniš smisao svega,
i onako u prolazu,
kao da traži prašinu na polici vitrine,
izdrobila je pod prstima delić natrule cirkuske mreže nad kojom sam tako nepromišljeno hodao po žici, i istog tog trena postao sam svestan nad kakvim sam bezdanom, i pod kakvim sam bezdanom, i kakav to bezdan nosim u sebi...

Još jedan, od svih divnih završetaka divne "Provincijalke"

...Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio dobar.
Nisam virio u mikroskope tragajuci za virusima neotkrivenim,
Nisam listao enciklopedije, isao na prosek.
Ja sam samo hteo da je volim,
u Novom Sadu, na Dunavu,
gde je postojao jedan stari gvozdeni most preko kog je prelazila nekad,
raspustajuci one svoje kose, kao mrezu svilenu,
u koju su se hvatale vlati mesecine, kao glupe deverike.

Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio dobar.
Hteo sam samo da je volim, u Novom Sadu, na keju,
gledajuci tu tvrdavu, koja je porazena posle toliko godina.
I ljubeci je pod onim mostovima kojih nema vise..

- Voliš ti nju?
Slegao sam ramenima, podigao ruku i prislonio sat na uho :
- Pa, šta ja znam..
Primetio sam da mi i sat ubrza svaki put kad je neko pomene...