Peršun

Latinski naziv: petroselinum hortense

Sinonimi: ak, majdonos, petrušin, perćun, petrusimul, petrušim, zelen.

Opis biljke: peršun je dvogodišnja biljka sa belim, tankim i repastim korenom. Stabljika je gola, malo žljebasta i uglasta. Listovi su različitog oblika. Cvetni venčić je žućkasto-zelene boje. Peršun je izuzetno bogat mineralima i vitaminima. Posle šipka i borovnice, peršunov list sadrži najviše vitamina C. Bogat je jos provitaminom A, vitaminima grupe B, i retkim vitamin B12 ( koji je znacajan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca). Treba istaći i značajno prisustvo gvožđa, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra. Lišće peršuna trba uzimati u svežem stanju.

Stanište: lako se uzgaja u vrtovima, pa čak i u saksijama. Ima ga u velikom delu sveta.

Lekoviti deo biljke: u proleće i jesen vadi se koren. Seme peršuna se sakuplja neposredno pre sazrevanja, a cela biljka kad je u cvetu.

Lekovito delovanje: peršun deluje kao stomahik (sprečava nadimanje, umiruje grčeve i deluje blagotvorno na apsorpciju hrane crevima). Već male količine peršuna mogu izazvati probavne procese. Pomaže kod vodene bolesti (taloženja vode u organima i telu uopšte). Peršunov list je izuzetno podstiče izlučivanje štetnih materija iz organizma, a povoljno utice na cirkulaciju kao i kod srčanih smetnji. Lagano pospešuje menstruaciju.