Herman Hesse

Zaljubljeni

U blaženoj noci tvoj prijatelj bdi,
još od tebe topao, još mirisom, tvojim pogledom,
kosom, poljupcima tvojim opijen.

O, ponoci,
o Mesece, zvezdo i plava izmaglice.
U tebe voljena moja, moj san uranja,
kao u duboko mora
ili planinski bezdan,
razbija se o hrid i nestaje u peni
postaje Sunce, koren,
životinja, samo da bi s tobom,
samo da bi pored tebe bio.

Daleki Saturn kruži, a Mesec ne vidim,
vidim samo lik tvoj bled kao cvet,
i smejem se muklo
i opijen placem,
nema više radosti, ni bola nema više,
samo ti, samo ja i ti,tonemo u svemirski bezdan,
u duboko more,
gubimo se u njemu
umiremo i ponovo se vracamo na svet.

Tako tuguje vetar

Kao što jecavi vetar kroz noc žuri,
tako moja želja tebi hrli,
tako se moja cežnja za tobom budi.

O, ti zbog koja bolujem,
šta znaš ti o [b]meni!

Polako gasnu ova krasna svetla,
dolaze dugi i besani sati.

Noc ima tvoje lice,
i vetar koji o ljubavi prica
osmehuje se kao ti!

Suveše kasno

S cežnjom ti pridjoh
da ponizan te molim
al zanosu mom smejala si se
i moja ljubav za tebe
samo igra beše.

Sad umorna i zasicena
dok tužne gledaju me
tvoje oci pune strepnje
onu ljubav kojom davno
[b]goreo sam, ti bi htela.

Avaj, od nje je davno pepeo
postao, zaiskriti nece
ona jednom tvoja beše
sad pusti neka pociva sama.

Ponovni susret

Da li si mogla da zaboraviš
da je tvoja ruka nekada u mojoj ležala
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju
s mojih usana na tvoje prelila
i da je tvoja kosa plava
citavo jedno kratko prolece
ogrtac srece mojoj ljubavi bila
i da je ovaj svet, nekada mirisan i raspevan
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i naših malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme briše i srce zaboravlja
a casovi srece ostaju
njihov je sjaj u nama.

RAVENA


Sve gospe u Raveni kriju,
uz dobok pogled, ljupke kretnje,
u sebi sećanja na prošlost
tog grada, praznike i šetnje.


A plaču tiho, poput dece,
ko iz dubina bol da klija,
i kad se smeju, to izgleda
uz tužni tekst svetla melodija.


I molitve će, poput dece,
nežno, s uživanjem da kažu,
i ljubavnu reč kazivati,
ne znajući da samo lažu.


I poljupce će hteti da daju
i neobično i predano,
o tom životu znajući samo
da svima nam je umreti.

ZAVODNIK



Pred mnogim vratima sam čekao,
na mnoga uha šapnuo svoju pesmu.
I uvek kad se usta jedna predavala
i zedju bila ugašena,
jedna blažena iluzija u grob bi silazila…
Ostalo bi samo telo u prevarenoj ruci.
Pupoljci koje strasno moljah,
duge noći koje grozničavo iščekivah…
na kraju behu kao zgažen cvet,
bez mirisa nestala lepota.
Iz mnogih postelja ustao bih tužan
kad je zudnja postala mi navika.


Bežeć' od užitka tražio sam san,
opet novu zelju i svoju samoću…
taj užitak moje je prokletstvo,
jer nesrečnim me čini
da svaki san o njoj stvarnost uništava.


Oklevajući, ruku ka novom cvetu pružam,
da novom uhu svoju pesmu šapnem:
Brani se, najlepša moja, zakopčaj haljinu svoju
opčini me,izmuči me… nikad mi ne reci DA.

Tajanstvene

U zanosu,
zaljubljene žene otkrivaju
svoju tajnu i ona je naša
za ceo život.
Jer, ako Ljubav obmanuti ume,
ako i Žudnja poznaje prevaru,
kada se sjedine lagati ne mogu.

Ti i ja smo se zakleli,
i Žudnja se s Ljubavlju stopila,
a ipak, nikad mi nisi otkrila,
tu nemirnu zagonetku ko si.
Za mene si večno ostala tajna!

Onda si iznenada otišla,
umorna od mene,
i tako mi nanela poslednju bol;
ali deo mene ostao je u tebi zarobljen.
Kad uledam te izdaleka kako ideš vitka,
ja poželim tu nepoznatu lepu ženu.
kao da jednom nismo bili par

APRILSKO VEČE

Boja plava i breskvinog cveta,
ljubičica i crveno vino.
Tako je cvetala,
tako je plamtela
vaša vatra u meni!

Kasno se vraćam u svoj dom
i dugo kraj prozora bludim,
osećam da san mi dolazi
a moje srce strepi.

Strepi od obilja i života.
Treperi duša u meni.
Kome da je poklonim?
Tebi, najdraža moja.

LJUBAVNA PESMA

Nemam reči da ti kažem
šta si učinila samnom.
Tražim noć da se sklonim,
od sunca da pobegnem.

Noć je za mene sjajnija
od svakog sunčanog dana
jer samo u njoj sanjam
o ženi plave kose.

Sanjam ona slatka blaženstva
koja si mi pogledom obećala
i čujem nežnu pesmu
iz nekog dalekog raja.

Vidim oblake kako se sustižu
i dugo gledam u noć.
Nemam reči da ti kažem
šta si učinila sa mnom.

MUNJA

Negde u daljini blesnu munja,
jasmin čudnim sjajem
kao odlesak plašljive zvezde,
gori u tvojoj kosi.

Tvojoj čudesnoj moći,
olovnom nebu bez zbezda,
prinosimo poljupce i ruže,
o, umorna, sparna noći.

Poljupci bez sreće i sjaja
zbog kojih se odmah pokajasmo,
ruže su što u tužnom plesu
uvele latice rasipaju.

Noć prolazi bez zore!
Ljubav bez radosti i suza,
u nemirnom iščekivanju
novog uragana!

BITI SREĆAN

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.