Djordje Balašević

Planetom tumaraju Zagubljeni, pogrešno iznikli,
očajno tragajući za onima koji bi im tako lako mogli biti dragi i bliski,
i zaista više ne znam šta je gore?
Promašiti tog Nekog Svog za hiljadu godina i hiljadu kilometara,
ili za par decenija i tričavih stotinak kilometara...

Rekla je još, da joj je lakše što zna kad ću otići.
Da sam Maslačak, da bi inače večito brinula koji će me vetar oduvati. Verovala je da se samo oni koji se rastanu poljupcem mogu ponovo sastati, jednom, negde...
Molila me je da ni slučajno ne odem ne dozvolivši da me isprati na stanicu.
A, upravo sam to uradio.
Da, nek me Đavo nosi.
Nisam bio nimalo dobar prema njoj...

..Ona se vjerovatno točno sjeća na kom smo se sastanku poljubili...
Ja, priznajem, ne...
Jer svoj život sam počeo da brojim tek od tog poljupca, pa nadalje...

Prvim poljupcem, kao tamnocrvenim carskim pečatom, u momentu je poništila haotičnu hrpu mojih uspomena,
i iz pretenciozne Biografije Mog Momčenja prezrivo iscjepala sve one stranice na kojima se pominju djevojke, ljubav, strast...
Koliko samo promašenih tema?
Iz jedne naizgled prozaične popodnevne gužve nadošla je lagano i nezadrživo, kao talas,
osmehnula se, potopila me zagrljajem,
i tiho se povukla ka tamnoj pučini svoje tajanstvenosti...
Da...
A more umije nemilosrdno da se primiri...
Katkad me, eto, oseka danima i danima ostavi nasukanog i samog...
Ali djelići Onog Talasa zapali su u svaku božiju pukotinu Ove Stare Stijene...
I, ma šta da se desi...
U meni će zauvijek ostati ona so...

…Čula su naelektrizirala vrhove prstiju
kojim sam joj doticao kožu i pratio besprjekornu liniju glatkih ramena, tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom.
Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor,
biseri su virili iz tek odškrinute školjke njenih usana,
osjetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice,
za koju sam mislio da umire kad te obuzme,
i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš.

Da, želio sam je. Još kako sam je želio…
Dodirnuo sam joj mali prst na nozi,
bezuspješno pokušao da nadlanicom uklonim biljeg iz djetinjstva
sa njenog lijevog koljena,
udubio se u čudni raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leđa…
I trgao se. Uplašen…

Koliko to na njoj ima tajnih mjesta koja bih želio da poljubim?

Ali, ne sad. Jednom. Možda…
Ja sam momak staromodan. Prevaziđen. Po mojoj religiji, moja želja je samo pola želje…
Lijepo sanjaj, mali mišu nabareni.
Ko zna da li ćeš mi ikad više biti tako blizu?
Možda ću se kajati,
možda ću jednom morati da se napijem svaki put kad se sjetim ove noći…
Neka…
Ako ikad budemo spavali zajedno, to će biti onako kako sam zamislio.
I kako Bog zapovjeda.
I niko neće spavati za vrijeme tog spavanja…
Laku noć, njene pospane oči…

Bezdan


Nema me vise u tvojim molitvama
vise me putem ne prate
a noc mi preti
ponoc i pusta tama
kad me se samo dohvate

Ref.
Vise me ne volis
kad se vracam nisi budna
ne goris
gasne nasa zvezda cudna
lazna, srebrna stvar

Daleko putujem
vetar nudi neke rime, kupujem
pristaju uz tvoje ime
dva, tri stiha na dar

Ne slusam vise
sta sapuces dok snivas
plasi me koga pominjes
i sve si dalje
a sve mi bliza bivas
kao da opet pocinje

Ref.
Ali me ne volis
to se uvek drugom desi
govoris, ali vise ne znam gde si
da li neko to zna

Sta sam uradio
kakva tuzna humoreska
gradio, ispod gradova od peska
dubok bezdan, bez dna

Dajte mi vino



Zivot bas i nije Bog zna sta
al' za svaki slucaj navek uzmem sta mi da
frtalj leba, meter neba i pun sesir sna
al' djavo gleda da njemu bude fino
pa katkad sav taj dzumbus umoci u vino

Ref.
Dajte mi vino, vino nek se toci
dok traju dani, a narocito noci
jer tu je tuga, ta moja verna druga
a kad je tuga onda treba da se cuga

Dajte mi vino, ja nemam drugih zelja
ni blizeg roda, ni boljih prijatelja
jer tu je tuga, ta moja crna kuga
a kad je tuga onda mora da se cuga


Srecu sam k'o rukav izvrtao
s vrha brda sva ta staza vodi nizbrdo
malo ko je cedo moje tome izvrdao
ali kad cugnem ja lakse misli sredim
znam tu sam di sam, al' bar se manje jedim

Ref.

S jeseni kad bagrem opadne
potera me maler, sta god pocnem propadne
jos mi se u inat ta sto nesme dopadne
e stara boljka se leci starim lekom
dabome vinom, ta nebi valjda mlekom

Ref. 2x

Fina, lagana stvar



Tad jos nisam birao
ni gde, ni sta sam svirao
a bas u tom je car
ona je dosla tad i rekla
"Pokusaj, napravi jednom bar
za mene neku finu, sporu stvar
finu, laganu stvar"

I od dva-tri akorda
jer ni ne umem bolje ja
pesma je nastala
i cim su culi nju, laganu pesmu tu
svi su pevusili
i svi su zaneseni plesali
uz tu laganu stvar

Cule su me krupne zveri
producenti, menadzeri
shvatili su kakav imam dar
nudili mi rajsko voce
mnogo love, slavu, ploce
ubrzo sam postao superstar

Zahvaljujuci muzici
bas k'o kuce na uzici
svetom me vodili
pricali "To je taj, cudo od deteta"
a ja sam pevao milion puta
jednu istu stvar
finu, laganu stvar

Verovali ili ne
za sve moguce novine
dao sam intervju
svi su me snimali i ocekivali
da kazem kad i gde sam
tako genijalno smislio
finu, laganu stvar

Pisali su da sam zlatan
ili da sam cist sarlatan
i sve manje ja sam bio svoj
kad sam razmislio o tom
zamislih se nad zivotom
rekoh sebi "Kuci, stari moj"

Zeleo sam zivot nov
u senci bresta crven krov
i moju Draganu
gde god sam bivao
o njoj sam snivao od onog dana jos
kad je pozelela da napisem
finu, laganu stvar

Zeleo sam naci nju
i cim stigoh na stanicu
upitah dal' je tu
tad su mi rekli da se davno udala
za nekog mangupa
s' kojim je zanesena plesala
uz tu laganu stvar

Divlji badem


Vrteli se tockovi mog bicikla
gde god je stao taj rulet bese premija
smakla se o stepenik njena stikla
nekad su pogledi bili cista hemija

Dobro je pocela nedelja
poslednje pripreme za maturu
virili smo u daljine puni nade
preko gimnazijskog bedema
ko pravi dekor za avanturu
prosuo je nezni purpur divlji badem

Poneli nas vetrovi ko maslacke
jedni su leteli lako, drugi padali
i curice su postale prve macke
a losi djaci odjednom svetom vladali

Sve mi je odlicno zvucalo
dobro sam stajao tih sezona
ljuljale me oci sirom promenade
a nju sam sretao slucajno
uvek je s pogresnim bila ona
ali znao sam da sanja onaj badem

Stane sve u strofu-dve u baladi
pustinja proslih minuta i ova zrna sad
i pred treci refren vec nismo mladi
usla je nedavno sama u kafe Petrograd

Suvise tajni u ocima
u zlatni okov je prstic pao
molio me dugi pogled da je kradem
dovraga, kafa je gorcila
al taj sam ukus od nekud znao
probao sam jednom davno divlji
badem

Dok gori nebo nad Novim Sadom


Da se ne lazemo
nije to bio neki most od onih
podignutih da bi se u njih gledalo
ne, pre je bio od onih podignutih
da bi se sa njih gledalo
i pod njima prvi put poljubilo

Ali, ponekad ga je ona prelazila
svojim uobrazenim
kadetskim korakom
a mesecina se kao deverika
lovila u mrezu njene kose
po tome cu ga, eto, pamtiti

Rat je kao pijan svat
prosao poljem
senlucio celu noc
kaleci bes na ranom zitu
i tek niklom bostanu

Zasto, ne pitaj se
jer, tako je bolje
i Bog je pristao na to
ratovi prolaze, a ljudi
eto, ipak ostanu

Za zlo sam teski laik
no, to je stara prica
znas vec
bila jednom dva brata i to
kad sklopim taj mozaik
ostane mi kamicak
i to smo izgleda mi

Ref.
Ma, hitni papuce u vis
zalosna panonska vilo
za tvoje dugme sedefno
ja nocas kraljevstvo dajem

I lupni daire o bok
ramena pospi aprilom
pa ponizi ovaj mrak
tim svojim lucidnim sjajem

Zaigraj, bosa i prkosna
dok iznad Novog Sada
djavo pali svoja kandila

Zad na reci tamni
cim se sumrak zgusne
Dunav je pred zoru prek
plase te aveti sto maglom
brode teskim skelama

Ne, strah nije pravi ruz
za tvoje usne
resi ga se jednom zauvek
i veruj zvezdi koja zraku
tvog zivota prelama

Nije to prva neman
sto preti dahom vatre, ne
ali ljubav je vitez
Arhandjel s' macem
spreman da i tu alu satre
da i samo ceka tvoj znak

Jos jedna pesma o maloj garavoj


Citav zivot jurile me plave
sve neke iste kao kopije
e, moje plave, dosle ste mi glave
dosadne krvopije

Citav zivot jurile me buce
i stizale me uvek bestije
rumene buce, im'o sam vas tuce
sad bih nesto resije

Ref.
Hocu jednu malu garavu
crnu kao braca Arapi
da joj krene sav na carapi
kad je poljubim

Hocu jednu malu garavu
da je gricnem kao jabuku
da mirise na mom jastuku
kad se probudim

Citav zivot jurile me blonde
al' od sad cu bolje paziti
e, moje blonde, sve ste anakonde
drazesni paraziti

Citav zivot jurile me svetle
i skratile mi isti primetno
ne, necu svetle, svetle jasu metle
hocu jednu s' pigmentom

Ref.

Citav zivot jurile me takve
sve neke iste k'o iz fabrike
e, moje takve, da me niste takle
krvolocne Barbike

Ref.

Hocu jednu malu, malu, malu
malu garavu
crnu kao mrak na tavanu
da me greje kada zaveje
da se ne budim

Prica o Vasi Ladackom


Znate l' pricu o Vasi Ladackom
i ja sam je tek onomad cuo
jednom devet dana nije izlazio iz birtije
kazu da je bio cudna sorta

Otac mu je bio sitni paor
'ranio je sedam gladnih usti
mati mu je bila plava
tiha, nezna, jekticava
umrla je s trideset i nesto

Imali su par jutara zemlje
malu kucu na kraju sokaka
na astalu navek hleba
taman tol'ko kol'ko treba
al' je Vasa hteo mnogo vise

Zeleo je konje vrane, po livadi razigrane
sat sa zlatnim lancem i salase
zeleo je njive plodne, vinograde blagorodne
u karuce pregnute cilase
ali nije mog'o da ih ima

Voleo je lepu, al' sirotu
uz'o bi je samo da je znao
voles jednom u zivotu
sad bogatu il' sirotu
to ne bira pamet nego srce

Sve se nad'o da ce ljubav proci
zanavek je otis'o iz sela
nikad nije pis'o nikom
venc'o se sa mirazdzikom
jedinicom, kcerkom nekog gazde

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane
sat sa zlatnim lancem i salase
dobio je njive plodne, vinograde blagorodne
u karuce pregnute cilase
sve je im'o - nista im'o nije

Propio se, nije proslo mnogo
dusu svoju djavolu je prod'o
znali su ga svi birtasi
trazio je spas u casi
ali nije mog'o da ga nadje

Mlad je, kazu, bio kad je umro
'sred birtije od srcane kapi
klonula mu samo glava
ko da drema, ko da spava
i jos pamte sta je zadnje rek'o

Dzaba bilo konja vranih, po livadi razigranih
dzaba bilo sata i salasa
dzaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih
dzaba bilo karuca, cilasa
kada nisam s onom koju volem
kada nisam s onom koju volem

Znate l' pricu o Vasi Ladackom
i ja sam je tek onomad cuo
cak i oni slicni njemu
kada razmisle o svemu
kazu da je bio cudna sorta

Naopaka bajka

U suterenu tunel ka nebesima,
na tankoj gazi jutro mračan goblen tka.
Sumorna lica, nasamo sa grjesima,
u hodniku bez povratka...

U crni grm se moja ptica zaplela
zanjeta titrajima zvijezde Danice.
I kasni dah dok hladni čelik skalpela klizi niz nit brojanice...

Postoji plan da je anđeli ukradu,
il' bar na čas da je vrate među njih...
Jer nekad Nebo pravi veliku baladu
i traži rimu za glavni stih...

Na grad juriša nježna bijela legija
Januar prostire svoj prefinjeni sag.
U tajnom dosluhu smo prvi snijeg i ja,
da zima pričeka njen trag...

Ne vrijede priče koje znam,
laže za oči pospane...
Izmišljam bajku, čudnu naopaku uspavanku...
Da od nje budna ostane...

Postoji put koji namjernike bira
tajnovit drum, uvijek najboljima sklon.
Jer nekad Nebo samo crne dirke svira
i traži notu za taj ton...

Negdje sad dječak jedan zbunjeno na mostu stoji
jer tek sluti da postojiš...
Negdje u tebi čeka okovana neka pjesma
koju niko živ još ne zna...

U tebi lanac zvecka tajnim alkama...
Bit ćeš ti majka majkama...

Postoji plan da te anđeli ukradu...

Ma, uzalud...
Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu,
i svako to odradi kako već umije...
Zanjemi tamo gdje bi drugi viknuo,
nasmije se gdje bi drugi zaplakao,
uvrijedi se tamo gdje bi se neko obradovao...
Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu prije, ili kasnije...
Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku,
a struja ga odnese presudno dalje,
odredi drugo mjesto na kom će pristati..

Uzdahnula je i sklopila ručice kao da zatvara knjigu poezije,
znao sam da i ona zamišlja istu onu mahovinu na kaldrmi,
i guste šiške jasmina na naboranom čelu bedema Runjaninove kuće..
- Divna legenda.. Čudi me da je dosad nisam čula?
-Pa.. Mene, vidiš, i ne čudi..
Pošto sam je upravo izmislio..
Da te zadržim još malo..

..Neki misle da nije imao srca,
slučajno znam da ga je imao..
mada, moram priznati da mu to nije bio najkarakterističniji organ..
Ipak, ne zamjeram što ga nije pretjerano forsirao..
Naime, odavno se to srce tretira kao napuklo..

Onim kojima bi ja nešto trebao da objasnim,
koji traže da im nešto objasnim - njima se ništa ne može objasniti.
A ovi kojima bi ja nešto hteo da objasnim - njima ništa ne treba objašnjavati, oni sve znaju..