Dosije - Željko Ražnatović Arkan

Raznatovic Zeljko: Identitet utvrdjen - jugoslovenski drzavljanin
Rodjen 17. aprila 1952 u Beogradu (Jugoslavija) Sin Raznatovic Veljka i Josifovic Slavke

Smatra se da je ova osoba krajnje opasna i uvek naoruzana.

Koristi mnoga lazna imena :
Roberta Betega, Paul Betega, Marcel de Kok, Stefan Kartni, Bob Elis, Gojko D.Peno, Damian Peno, Rodoljub Kalicanin, Marko Markovic, Miroslav Petrovic, Djordje, Rolovic, Milko Sarvic, Mario Valentini, Pol Karsenti, Marko Markotic, Mario Valentino


1974

Prve informacije u posedu Generalnog sekretarijata Interpola datiraju iz 22. oktobra 1974. godine i odnose se na zahtev Interpola Stokholm za raspisivanje objavljivanje crvene poternice.

Razlozi potrage su sledeci:

19. aprila 1974. i 17. maja 1974. godine u Gotenburgu, a zatim 6. septembra 1974. godine u Kungelvu izvrsio je tri oruzana napada na banke.

U periodu izmedju 6. aprila i 31. avgusta 1974. godine u nekoliko svedskih gradova, pocinio 12 provala. Ukupna steta iznosi 206.000 svedskih kruna.

Interpol Svedske trazi 13. januara 1975. godine obustavljanje traganja, zbog toga sto je pomenuta osoba uhapsena 28. decembra 1974. godine u Briselu u Belgiji, posle oruzanog napada na jednu banku u tom gradu.

Treba napomenuti da je Interpol Beograd svojevremeno obavestio da je on u Jugoslaviji vise puta osudjivan u periodu 1970-1972. godine, prvo kao maloletnik, a zatim kao punoletno lice; presude su izricane zbog kradja, teskih kradja i oruzanih pljacki.

Dok je Raznatovic jos bio u belgijskom zatvoru, Interpol Beograd je 1977. godine objavio potragu na osnovu naloga za hapsenje koji je izdat jos 3. oktobra 1975. godine, zbog oruzane pljacke izvrsene 18. decembra 1974.

Raznatovic je takodje izvrsio vise oruzanih napada u tri razlicite zemlje u razmaku od 4 meseca.

1979

Cetvrtog jula 1979. godine bezi iz zatvora u Vervijeu (Verviers) u Belgiji, gde je izdrzavao kaznu od 10 godina zatvora.

Osnovano se sumnja da je posle bekstva izvrsio dve nove oruzane pljacke: 5. septembra 1979. godine u Stokholmu i 21. septembra 1979. u Gotenburgu, Svedska.

Interpol Stokholm ponovo izdaje crvenu poternicu.

Na osnovu prethodne korespondencije Interpol Hag obavestava da je zajedno sa jos dva saucesnika uhapsen u Holandiji, nakon jedne oruzane pljacke u Amsterdamu koja je izvrsena 24. oktobra 1979. godine.

Tokom saslusavanja uhapsenih i na osnovu izjava svedoka ispostavilo se da su njih trojica pocinili jos jednu oruzanu pljacku i to 22. oktobra 1979. u Hagu.

1980

Sud u Amsterdamu izrekao mu je 7. maja 1980. godine kaznu zatvora u trajanju od 7 godina.

1981

Osmog maja 1981. godine, on bezi iz zatvora u Amsterdamu, koristeci oruzje koje su mu preko zatvorskog zida dobacili dvojica saucesnika italijanske nacionalnosti.

Novo hapsenje usledilo je 5. juna 1981. godine u Frankfurtu u Nemackoj, posle izvrsene oruzane pljacke, kojom prilikom je ranjen, pa je smesten u bolnicu. Iz bolnice je pobegao 9. juna 1981. godine.

U CITAVOM OVOM PERIODU DELINKVENTNIH RADNJI, JUGOSLOVENSKE VLASTI UVEK SU SARADJIVALE I SMATRALE GA ZA KRIMINALCE VISOKOG RANGA.

Nova crvena poternica

1982

Januara 1982. godine za njim je objavljena nova crvena poternica, na zahtev nemackih sudskih vlasti.

1983

15. februara 1983. godine uhapsen je u Bazelu (Svajcarska), prilikom jedne rutinske kontrole. Iz zatvora u Torbergu u Svajcarskoj pobegao je 27. aprila 1983. godine, zajedno sa jednim saucesnikom.

1986

Izmedju 1983. godine i 1986. godine, pomenuti je izgleda bio neaktivan. Medjutim, 19. marta 1986. godine biva uhapsen u Beogradu, zbog tuce i nanosenja povreda.

Prema informacijama u posedu Generalnog sekretarijata, u Nemackoj se za njim sada traga samo na nacionalnom planu, mada su novembra 1991. godine vlasti te zemlje obavestile Generalni sekretarijat da bi pomenuta osoba mogla biti pod sumnjom da ce izvrsiti atentate na ministre inostranih poslova Nemacke, Italije i Francuske. On je i dalje predmet crvene poternice objavljene po zahtevu Interpola Stokholm.

Najzad, avgusta 1992. godine Interpol London prenosi da je Raznatovic postao srpski lider, da koristi "ratno ime" Arkan i da ga sredstva informisanja u Srbiji prikazuju kao heroja, u vezi sa gradjanskim ratom u Bosni.

Posto je Hrvatska raspisala poternicu, aprila 1993, zbog sumnje da je izvrsio zlocine genocida, Arkan se tada nasao na posebnoj poternici Interpola deset najtrazenijih kriminalaca.

(U citavom ovom periodu delinkventnih radnji, jugoslovenske vlasti uvek su saradjivale i smatrale ga za kriminalca visokog ranga.)

(Generalni sekretarijat Interpola ne raspolaze bilo kakvom informacijom o postupku koji je pokrenut izmedju Jugoslavije i drugih zemalja koje traze Raznatovica; ono sto je uglavnom izvesno jeste da jugoslovenske vlasti uopste nisu razmatrale njegovu ekstradiciju, niti otvaranje sudskog postupka na svojoj teritoriji zbog zlocina pocinjenih u inostranstvu.)

(Iz Izvestaja Generalnog sekretarijata Interpola)

Sve smo ucinili da uhvatimo zivog Arkana i u tome smo uspjeli. Bez mog znanja, predsjednik Tudjman, premijer Manolic i ministar Susak pustili su osudjenog Raznatovica.

Zeljko Raznatovic Arkan pusten je iz zagrebackog zatvora u Remetincu, u ljeto 1991. godine, posto se vrh tadasnje hrvatske vlasti dogovorio sa srpskim vlastima o njegovoj "prodaji" za milion nemackih maraka.

To, u ekskluzivnoj izjavi za "Slobodnu Dalmaciju", tvrdi Josip Boljkovac, prvi hrvatski ministar unutrasnjih poslova i covjek broj jedan za operativne i tajne sluzbe na pocetku stvaranja hrvatske drzave, koji je i organizirao operaciju Arkanovog hvatanja u Dvoru na Uni.

- Bilo je to u vrijeme "balvan-revolucije", na samome kraju novembra 1990. godine. U Knin je tada dosao general Dusan Pekic kako bi izvrsio smotru tamosnje vojske, a isto je kasnije trebalo da ucini i jedan cetnicki vojvoda, mislim da se zvao Bandic. Znali smo da ce u njegovoj pratnji biti i Zeljko Raznatovic Arkan, koga smo preko nasih ljudi u Beogradu uvjerili da bi bez vecih teskoca mogao razoruzati policijsku postaju u Dvoru na Uni. Tamo je zapovjednik bio jedan Srbin iz Siska. Znajuci da Arkan voli spektakularne akcije, Ministarstvo unutarnjih poslova je sve organiziralo i ugovorilo kako bi Arkan dosao u Knin, a zatim i u Dvor - ispricao je Josip Boljkovac.

- Plan se upravo tako i ostvarivao. Posto je, prateci cetnickog vojvodu, Arkan boravio u Kninu, automobilima su se 29. novembra uputili prema Dvoru na Uni. Kada su se priblizili policijskoj postaji, vidio je cevi mitraljeza i odmah je shvatio da je upao u zamku. Vojvoda je naredio da se puca, ali Arkan je insistirao da se predaju, pa su svi razoruzani i dovedeni u Zagreb.

Josip Boljkovac je ne samo pripremio hvatanje Arkana nego je s njim i razgovarao u zatvoru u Remetincu.

- Stavio sam crne naocare da me ne prepozna. Kratko smo razgovarali, nije se zalio na uslove u zatvoru, a planirao sam da ga temeljitije ispitam kada se zavrsi sudski postupak. Zanimalo me sto zna o Milosevicevim planovima u vezi s Hrvatskom, s kim u Hrvatskoj suradjuje, ko su mu veze... Medjutim, to se nije ostvarilo.

Na sudjenju u Zagrebu, Arkanu je izrecena presuda od 20 meseci zatvora. No, ubrzo se nasao na slobodi, prema tvrdnjama Boljkovca bez njegova znanja, a on je bio ministar unutrasnjih poslova, dakle glavni covek policije.

- Oslobadjanje Arkana nikada ne bih dopustio, a bez znanja predsednika drzave on ne bi mogao biti ni zamenjen. No, sam hrvatski vrh, znaci predsednik dr Franjo Tudjman, premijer Josip Manolic, general Martin Spegelj, a posebno Gojko Susak, koji je bio o svemu odlicno obavesten, odlucio je da pusti Raznatovica. Preko nase veze u Beogradu doznao sam da je za njegovo pustanje placeno milion maraka. Gde je taj novac zavrsio, ne znam, ali u Zagrebu zive dva krunska svedoka koji su prisutvovali razgovoru o zameni Arkana. U Hrvatskoj je tada prevladavala politika kompromisa.

Tri hiljade telegrama saucesca povodom pogibije njenog supruga primila je Svetlana Raznatovic, uglavnom od njenih i Arkanovih obozavalaca. Cetiri hiljade ljudi doslo je u kucu na uglu Ulice Ljutice Bogdana da Raznatovicima izrazi svoje zaljenje.
Arkan i Ceca nece zajedno docekati 19. februara 2000. petu godisnjicu braka, jer je Zeljko Raznatovic ubijen u hotelu Interkontinental, u kome su i pravili svadbu.

Njih dvoje prvi put su se sreli 11. oktobra 1993. godine u restoranu Erdut. Spojio ih je Oliver Mandic, koji je doveo Dzeja i Cecu da pevaju na proslavi Srpske dobrovoljacke garde. Znali su jedno za drugo samo po fotografijama i iz traceva, kojima ih je govorljiv narod spajao. U to vreme pricalo se da je "Arkan oshisao Cecu, jer je u inostranstvu pevala muslimanima!" Svetlana Velickovic je bas zbog tog ruznog traca imala zelju da upozna Zeljka Raznatovica.

- Ocekivala sam da ce Zeljko biti u uniformi, onakav kako sam o njemu citala u novinama. Pojavio se u civilu, okruzen ljudima koji su ga obozavali. Kada nas je Oliver upoznao, rekao im je: "Uspeo sam da upoznam devojku koju, kazu, sisam vec godinama!" Bila sam sva istraumirana, uplasena. Useprtljala sam se - rekla je Svetlana Velickovic jednom prilikom.

Arkan je taj, za njih sudbonosan trenutak takodje dobro zapamtio:

- Kad je dosla onako mrsava, sa samo 48 kilograma, pomislio sam svasta. Ipak, odlucio sam da vidim koga sam ja to sisao. Nije mi palo na pamet da cu sa njom da se vencam, jer pevacice nisu odgovarale mojoj prirodi. Ona je, medjutim, verovala da cemo biti zajedno. Ja nisam. I posle je sve to promenila!




Neosjetno i blago uvukla mi se pod kozu



Sudbonosni trenutak bio je kada je Zeljko Raznatovic, posle osnivackog kongresa Stranke srpskog jedinstva, 2. novembra, na kome je Ceca postala clan SSJ, sa svojom partijom otisao na gostovanje u Cecino rodno mesto Zitoradju. Njena majka Mira, otac Slobodan i sestra Lidija docekali su ga tako toplo i domacinski da se Arkan zapitao sta to sve treba da znaci:

- Video sam da tu medju nama neceg ima. Poceo sam sve vise da razmisljam o njoj. Neosetno i blago podvukla mi se pod kozu...

Po povratku u Beograd to razmisljanje je sama Svetlana podsticala cestim zivkanjem telefonom i tajnim susretima na beogradskoj Zeleznickoj stanici, gde je bilo sediste SSJ.

- Udvarala sam mu se. Cak sam ga i zaprosila! Ja sam njega zvala Bucko, zbog bebi fejsa, a on mene Cecko. Nudio mi je sigurnost kakvu zene vole. Hvalio se da sam ga uhvatila na slatkise, kupujuci mu cokoladu. Ne, Arkan je meni donosio cokolade - rekla je jednom prilikom Svetlana Raznatovic.

Ceca je rodjena 14. juna 1973. godine u Prokuplju, u porodici koja je bila sklona muzici. Sa pet godina zapevala je na skolskoj priredbi, a sa 14 snimila prvu plocu. Dobrivoje Ivankovic joj je komponovao pesmicu Cvetak zanovetak, kojom je hteo da promovise njen ozbiljan, dubok, specifican zenski glas, a istovremeno sacuva karakter sojcice-devojcice. I uspeo je.

Na festivalu Ilidza 1988. Svetlana Velickovic je sa ovom pesmom dobila nagradu publike, ali i toliko glasova kao svi izvodjaci zajedno. Sto je najvaznije, prva ploca joj je i donela vecni nadimak Cvetak zanovetak. Sledecih pet godina kuca PGP RTB i Doca Ivankovic su Svetlani Velickovic, uvek za njen rodjendan, izdavali ploce, koje su prodavana u tirazima vecim od 300.000. Ceca je istovremeno isla na koncertne turneje i u skolu. Uvece je pevala, a preko dana spremala predmete za Veterinarsku skolu.

- Ulaskom u pubertet zelela sam da postanem zena. Nikad nisam bila devojcica, niti sam se tako ponasala, niti sam zelela tako da izgledam. Uvek sam se druzila sa starijima. Zvali su me Elvis Prisli Zitoradje i "muskih srca lomilica" - seca se Ceca svojih estradnih pocetaka.

Posle ploce To, Mile, to, koja joj je donela velike pare i definitivnu slavu, bilo je jasno da Svetlana Velickovic mora da predje u Beograd. Nameravala je da peva, ali i da studira na Fakultetu dramskih umetnosti, da jednog dana postane glumica. Doselila se u kucu Mirka Kodica iz PGP, koji ju je sa suprugom Vesnom ucio da se sminka i da se ponasa na sceni. Vec je bila pevacica godine, imala je jednu turneju u Parizu, pa je stekla i ugled medju kolegama.

U junu 1991. godine, kada je u restoranu Dunavski cvet slavila punoletstvo, bilo je stotinu gostiju sa estrade. To ju je uverilo da je odrasla i da moze u svet bez pratnje roditelja. Odlucila je da u inostranstvu zaradi pare za beogradski stan. Pauza od samo pet meseci, u vreme rata i raspada SFRJ, donela je Svetlani Velickovic veliko razocaranje. Optuzena je od dela svoje publike i nekih kolega da je pobegla u svet i da po Evropi peva muslimanima.

- Bila sam strasno razocarana, jer sam iznenada upoznala jednu mracnu stranu zivota. Punu lazi, ljubomore i besa. Ja nisam pobegla u svet. Sve sam uradila u dogovoru sa ocem. Odgovorila sam na sav glas: "Nek se zna - Ceca Velickovic je bila Srpkinja, i dalje je Srpkinja!" - rekla je prvom prilikom na jednom koncertu pred Srbima u Nemackoj.

Kandidat za zlatnu papucu



Od te tuzne 1992. do kraja 1993. Ceca nije nista snimala. Htela je da slozi zivotne kockice i uzme sudbinu u svoje ruke. Vratila se u prestonicu. Postala je Beogradjanka sa sopstvenim stanom i pocela saradnju sa Marinom Tucakovic i Futom Radulovicem. Oni su joj podarili pesmu Kukavica, koju Vesna Zmijanac nije htela da peva, a PGP nije hteo da snimi. Svetlana Velickovic je za Jugokomerc uradila plocu Kukavica i prodala je u 300.000 primeraka. Bio je to njen potpun trijumf.

I onda je u Erdutu srela Arkana. Dobila je od njega na poklon brilijantski prsten iz Juzne Afrike. Uradila je film Kostana, dva nova albuma, od kojih se jedan zvao Fatalna ljubav, i seriju koncerata koji su licili na urnebes. Uz pomoc Arkana, koji je bio i sminker, i garderober, i reziser, Ceca je postala muzicki idol mladih i seksualni simbol Srba. Na ovim koncertima Ceca je postala diva.

Njihovu tajnu ljubav i vencanje oglasio je nezaobilazni Milovan Ilic u svojoj Minimaksoviziji, kada je u prvom minutu Nove 1995. godine rekao: "Ceca i Arkan vencace se 19. februara 1995. godine!"

I Zeljko Raznatovic je napravio svadbu po svom ukusu - da se pamti: "Jer se Ceca pre nikada nije udavala!"

Veliki dogovor o medenom mesecu na Sejselima bio je prekinut Arkanovim odlaskom na ratiste.

- Zeljko je morao da ode na front. Ostavio me samu. Nocima i danima sam gledala televiziju, slusala radio, menjala kanale ne bi li nesto cula o njemu. Sve do zore nisam spavala, cekala sam da mi se javi kad zavrsi akciju. I tako od maja do septembra, cekala sam ga - govorila je Svetlana Raznatovic.

Kada se Arkan vratio iz rata, vise se nisu rastajali. Cak toliko da se Raznatovic hvalio da je postao kandidat za Zlatnu papucu 1996. godine. Na godisnjici braka Ceca je njemu pevala narodne, a Arkan njoj evergrin pesme.

A Milovan Ilic je imao privilegiju da najavi rodjenje sina Veljka, potom i kcerkice Anastasije. Raznatovici su planirali da imaju petoro dece.

U poslednjoj emisiji Mice Ilica Minimaksa, kada je predstavljen njen projekat Ceca 2000. sama Svetlana Raznatovic je rekla da zeli trece dete. I kao za sebe je dodala: "Ako Bog da!"

Zasto se Arkan rastao od Natalije



Da, posle 13 godina braka sa Natalijom ja sam se razveo. Moja Masa se rodila dok sam bio u hrvatskom zatvoru. Moja zena i ja tri godine vec nismo bili zajedno. Imao sam tri braka i nikad nisam bio zenskaros. Nikakvih ljubavnih afera nisam imao. Za 13 godina, koliko sam bio sa bivsom zenom, nista se nije dogodilo sto bi izazvalo njenu sumnju. Onda sam se zaljubio u Cecu. Rekao sam to zeni. U stvari, to se postepeno dogadjalo. Ceca je bila uporna. Otvoreno mi je govorila o svojoj ljubavi i ja sam je polako prihvatao - priznao je Zeljko Raznatovic novinarki Gordani Brajovic 1996. godine.

Zeljko i Natalija su ziveli u kuci na uglu Ulice Ljutice Bogdana, koju je njegova zena otkupila, da bi mu ispunila san da ima kucu na Dedinju. Kasnije su Ceca i Arkan od ove kuce napravili dvorac.

Kao predsednik stranke Raznatovic je, kaze, vodio racuna o svom imidzu. Nije zeleo da bude neiskren. Rekao je Ceci i svojim biracima 1995. godine da ima cetvoro dece i da je sam.

- Kad sam se razveo od moje zene Natalije, sve sto smo imali u kuci spakovao sam i poslao joj u Atinu. Kuca nam je apsolutno bila prazna. Ceca i ja smo sedeli na podu. Onda smo poceli polako da se kucimo. Kupovali po malo...

Natalija Raznatovic je intelektualka jakog karaktera. Radila je u Televiziji Beograd, vodila kucu i podizala decu. Prijatelji porodice, narocito oni koji znaju Arkana iz burnih vremena u Nemackoj i Svedskoj, cenili su Nataliju zbog njene sposobnosti da ga ukroti. Arkanovi prijatelji tvrde da njegova supruga Natalija nije mogla da preboli smrt svog brata na ratistu i da su njen bol i njegov osecaj odgovornosti poljuljali uzajamno poverenje i sam brak.

Prema misljenju "poznatih licnosti sa beogradske svercerske scene", na koje se poziva dopisnik njemackog lista "Velt", sasvim je moguce da se dve teorije o ubistvu Zeljka Raznatovica-Arkana spajaju u jednoj licnosti - sinu predsjednika Milosevica Marku.

Prema prvoj teoriji, Arkan je zrtva obracuna u podzemlju, a prema drugoj, zrtva drzavnih organa, koji su hteli da sprece njegovo eventualno svedocenje protiv predsednika Milosevica pred Haskim tribunalom. Medjutim, posto se Arkan jos pre dve godine sukobio sa Markom Milosevicem, kad je ovaj usao u posao sa naftom i benzinom, a pre dva meseca obnovio sukob kad je Milosevic mladji pokusao da se 'ubaci' i u posao sa igrama na srecu, koji je ekskluzivno kontrolisao Arkan, sasvim je moguce da je Arkan likvidiran po nalogu Marka Milosevica, a u skladu s interesima i namerama drzavnih organa, ciji je zadatak da brinu o bezbednosti Markovog oca, predsednika Milosevuica, tvrdi nemacki list.

Prema izvorima "Velta", Arkan je poslednjih nedelja ocekivao napad Marka Milosevica i, za slucaj da podlegne u tom napadu, izdvojio je pet miliona maraka kao nagradu onome ko likvidira sina predsednika Milosevica. "Veltu" se, medjutim, ova pretpostavka o visokoj 'nagradi' za ubistvo Marka Milosevica ne cini toliko realnom, koliko mogucnost da je Arkan bio zrtva politickog ubistva, izvedenog kao mafijaska likvidacija. Istu tezu o mogucem uzroku Arkanove smrti, pozivajuci se na izvore u Beogradu, zastupa i londonski Obzerver/Observer. U obimnom tekstu o atentatu u beogradskom Interkontinentalu list, izmedju ostalog, pise:

"Prema opozicionim novinarima u Beogradu, Arkan je postajao sve nezadovoljniji Milosevicevim rezimom, udruzujuci se sa bivsim policajcima koji su se suprodstavljali stranci Mire Markovic. On je takodje, tvrdi se, poceo u poslednje vreme da se priblizava politickoj opoziciji. Sto je bilo jos opasnije on je pruzio podrsku crnogorskom predsedniku Djukanovicu i poceo da se priblizava Zapadu. Ali pravi odgovor na pitanje ko je ubio Arkana mnogi veruju da se nalazi tamo gde se ukrstaju beogradska politika i kriminal - u licnosti Marka Milosevica - sina Slobodanovog i jednog od najvecih igraca na crnom trzistu goriva".

Tri dana nakon ubistva Zeljka Raznatovica Arkana u beogradskom Hotelu „Inrterkontinental“, konacno se naziru detalji o okolnostima pod kojima je izvrseno ovo smaknuce. Prema informacijama ljudi koji su se nalazili u Raznatovicevoj neposrednoj blizini u vreme ubistva, a hotelsko predvorje je u tom trenutku bilo puno ljudi, Arkan je sa Milenkom Mandicem Mandom i covekom iz obezbedenja koji je neprestano uz njega, bio u hotelskom restoranu na rucku. Nakon toga su skupa otisli u hol, u deo koji se nalazi blize recepciji i ulazu u „Interkontinental“. Seli su u jedan od separea, a Arkan je svog telohranitelja zamolio da ode po kolace.

U vreme dok se ovaj udaljavao, a izvor „Blica“ tvrdi da nije ni dosao do pulta gde su stajali kolaci, Arkanu i Mandicu je prisao covek koga su ocigledno obojica dobro poznavali. Prema opisu dogadaja, Arkan je ustao i rukovao se s njim, zatim su se izljubili, a potom je Raznatovic seo u fotelju. Istog trenutka covek, ciji identitet u ovom trenutku niko nije voljan da saopsti mada je izvesno da su ga mnogi dobro videli, poteze pistolj i puca Arkanu u glavu. To je bio prvi hitac koji su prisutni u hotelu opisali kao prasak petarde, nakon cega je usledila rafalna paljba.

Kada je video sta se dogada, Mandic skace i pokusava da zastiti Arkana, odnosno nasrce na ubicu i njegov revolver. Medutim, ubica uspeva da iz neposredne blizine ispali vise hitaca koji Mandica pogadaju u telo i zbog cega ovaj ostaje mrtav na mestu.

Posle izvesnog vremena, cije trajanje u opstem metezu niko nije uspeo precizno da definise, sledi rafalna paljba iz vise oruzja. Posto je prisutnima bilo potpuno jasno da pucnjava moze da ima veze samo sa Raznatovicem, prema separeu su potrcali mladici iz njegovog obezbedenja koji su se nalazili u blizini. Jedan od najbrzijh je, navodno, bio momak koji se nalazio u Arkanovom dzipu, parkiranom tik uz hotelski ulaz. Prema prici izvora „Blica“, on je utrcao sa „heklereom“ i zapucao prema napadacima. Momenat kako i kada se na mestu ubistva pojavilo vise napadaca niko, zasad, ne moze jasno da opise, ali je izvesno da covek koji je ispalio prvi hitac nije bio sam.


U razjasnjavanju okolnosti ubistva potpuno je nepoznato prisustvo i pogibija pripadnika policije, ili bivseg pripadnika, Dragana Garica. Prema jednoj varijanti, upravo je on bio covek koji je ranjen puzao prema hotelskom izlazu, pokusavajuci da se skloni sa mesta obracuna. Niko ne moze da potvrdi da li se njegovo pojavljivanje vezuje za poznanstvo sa Arkanom ili, pak, povezanoscu s nekim drugim, niti da li je poginuo od hitaca koje su ispalili napadaci ili mladici koji su pokusali da zastite Raznatovica. Uglavnom, uocljivo je da u prvim izdanjima jucerasnjih novina nije bilo umrlica u kojima se neko oprastao od Garica.

Isti izvori tvrde da mladici iz Arkanovog obezbedenja dobro znaju identitet njegovog ubice, jer se pojavio javno i bez ikakve sumnje, polako, kako je to jedino i bilo moguce, prisao Arkanu i pucao u njega. Prema nekim policijskim izvorima, policija uporno traga za jednim od momaka iz obezbedenja, za koga se pretpostavlja da bi mogao da potvrdi identitet napadaca, a koji zasad ne zeli da se pojavi i to kaze. Medutim, pretpostavka je da u ovom trenutku gotovo svi bliski prijatelji pokojnog Raznatovica znaju o kome je rec.

Ujedno, neki od prisutnih u „Interkontinentalu“, koji su bili dovoljno prisebni da se osvrnu oko sebe, garantuju da je u obracunu nastradalo vise ljudi. Prema njihovoj proceni, i izvesnim saznanjima, poginuo je najmanje jos jedan covek, mozda bas jedan od napadaca, mada se govori i o jos tri zrtve, odnosno ukupno sestoro poginulih. Ti podaci, ako to jesu, u ovom momentu ostaju u domenu spekulacija, a eventualnu potvrdu ili demanti bi bilo moguce ocekivati tek narednih dana, ili po zvanicnom saopstenju policije.

Decenija likvidacija

Od pocetka devedesetih do jucerasnje pogibije Arkana, u Jugoslaviji, prvenstveno u Beogradu, dogodila su se mnoga ubistva od kojih gotovo nijedno nije razjasnjeno. Toj temi je cak i britanska agencija Rojters posvetila posebnu paznju, objavivsi svojevrstan spisak nerasvetljenih „ubistava visokog profila“.

Agencija na prvo mesto stavlja ubistvo Radovana Stojicica Badze, pomocnika ministra unutrasnjih poslova, ubijenog 1997. rafalnom paljbom u restoranu „Mama mia“. Sledi ubistvo Zorana Todorovica Kundaka, generalnog sekretara Jugoslovenske levice i „biznismena sa interesima u mnogim poslovima“, ubijenog pred zgradom „Beopetrola“ pri dolasku na posao u tu firmu 1997. godine.

Mimo nekog hronoloskog reda, Rojters podseca i na ubistva Vlade Kovacevica Trefa, biznismena i bliskog prijatelja Marka Milosevica, sina predsednika SRJ, zatim Radojice Nikcevica, takode biznismena, za koga tvrdi da je bio povezan sa Sluzbom drzavne bezbednosti, Gorana Vukovica, koga predstavlja kao sefa vozdovackih kriminalaca, izresetanog u centru Beograda pri ulasku u svoj automobil 1994. godine.

Medu najintrigantnijim ubistvima agencija pominje i likvidacije Branislava Matica Belog, za koga kaze da je bio finansijer Srpskog pokreta obnove i sef paravojne Srpske garde, Aleksandra Knezevica Kneleta, „najmlade zvezde beogradskog podzemlja“, likvidiranog hicem u potiljak u sobi Hotela „Hajat“ 1992. godine, Radeta Caldovica Cente, ubijenog za volanom svog automobila zajedno sa prijateljicom, Miroslava Bizica Bize, bivseg policajca.

Rojters posebno napominje ubistvo urednika i izdavaca Slavka Curuvije, likvidiranog ispred zgrade u kojoj je stanovao tokom napada NATO na Jugoslaviju.


U Beogradu je u poslednjih deset godina bilo mnogo nerasvetljenih ubistava: pukovnika policije Milorada Vlahovica, potpukovnika policije Dragana Simica, inspektora Dragana Radisica, zatim Mise Niksica, Darka Asanina, Jusufa Bulica Juse, Zorza Stankovica, Bojana Petrovica, Zorana Sijana, Dragana Ugarkovica Ugara, Zorana Dimitrova Zuce, Slavise Pavica Pirketa, Baneta Grebenarevica, Zorana Subare, Marka Borka.

Nestanak Dzambe

Jedna od vaznih epizoda u istoriji beogradskog podzemlja je i nestanak Ise Lere Dzambe, jednog od poznatijih beogradskih kriminalaca. Za njegov nestanak je, bar u stampi, prozivan upravo Arkan, jer se Dzamba u noci nestanka sukobio sa obezbedenjem kockarnice u „Beogradanki“, koje su cinili momci iz Arkanovog okruzenja. Mladici koji su te veceri pretukli Dzambu izjavili su da je on te veceri dosao pripit u kockarnicu, da je zapoceo tucu u kojoj je izvukao „deblji kraj“, a da su ga potom ostavili u njegovom automobilu ispred „Beogradanke“. Posle toga mu se gubi svaki trag, a Dzamba nikad nije pronaden.

Uloznickoj bolnici operisan izvezni Garic, za koga se sumnja da je moguci ucesnik pucnjave u Beogradu. Policija usla u trag i mladicu iz Beograda, koji je je u vreme masakra bio u "Interkontinentalu". Uhapsen jos jedan akter prilikom pokusaja da pobegne u Madjarsku. Sve je izvesnije da, i pored veoma razlicitih komentara i nagadjanja o mogucim razlozima ubistva Zeljka Raznatovica Arkana i njegovih prijatelja Milenka Mandica Mande i Dragana Garica, istrazni organi ipak zatvoraju krug, hapse osumnjicene, pa se ocekuje da javnosti uskoro obelodane imena onih koji su direktno ucestvovali u krvavom piru u holu "Interkontinentala".

Prema za sada raspolozivim informacijama u loznickoj bolnici lezi tesko ranjen izvezni Gavric, za koga se sumnja da je "mogao biti jedan od ucesnika masakra".

Kako, takodje nezvanicno saznajemo, drugi ucesnik atentata pokusao je da pobegne iz zemlje, ali je uhapsen kada je ilegalno nameravao da predje u Madjarsku. Pretpostavlja se da su u akciji likvidacije Arkana i njegovih prijatelja ucestvovala cetvorica ljudi, dok je, navodno, konce vukao peti, koji je "pre nekoliko meseci napustio Beograd".

Jos jedan covek je pod policijskim nadzorom, pouzdano se ne zna da li je u pritvoru zadrzan kao svedok ili kao osumnjiceni. Radi se o mladicu poznatom u beogradskim krugovima.

On je tog subotnjeg popodneva, prema sopstvenoj prici koju je odmah posle tragicnog dogadjaja ispricao prijateljima, bio sticajem samo pukih okolnosti u hotelu, i to u restoranu. Sedeo je sa devojkom i rucao, kako je objasnjavao prijateljima.

Mladic, koji je osim ljudima sa ulice, dobro poznat i policiji, u jednom trenutku cuo je "nesto nalik na pucanj". Instiktivno je reagovao, ustao od stola, ali ga je smirila konstatacija konobara da "sigurno neko baca petarde". Kad se odmah potom zacuo rafal, svima u hotelu, pa i njemu, bilo je jasno da se nesto strasno desava u holu hotela. Da li je on odmah posle pucnjave napustio hotel, pre dolaska policije, jos se pouzdano ne zna. Prema podacima sa kojima raspolazemo sklonio se sa lica mesta, jer nije bio direktni ocevidac masakra, a zeleo je da izbegne nepotrebno maltretiranje istraznih organa, uobicajeno za ovakve prilike. Po drugoj verziji, ovaj mladic nije se sam javio policiji u svojstvu svedoka, vec je "priveden kao osumnjiceni".

U svakom slucaju istraga o ovom dogadjaju ne tapka u mestu i zato vrlo brzo valja ocekivati rasplet i odgovor na pitanje ko je i zbog cega ubio Arkana, Mandu i Garica.

Nije bio clan Garde

Dusan Gavric, medju prijateljima poznatiji po nadimku "Duka", prema poslednjim informacijama nalazi se u loznickoj bolnici van zivotne opasnosti. Ako prezivi, njegovo svedocenje istraznim organima ce biti od kljucne vaznosti za rasplet kompletnog slucaja. Ovaj mladic, star 25 godina, pripadnik je specijalnih policijskih snaga. Ziveo je i radio u Beogradu. Bio je poznat u krugovima ljudi koji se krecu po poznatim kaficima i nocnim klubovima. Jedno vreme je stanovao na Karaburmi, a prema nekim informacijama kupio je stan u Rakovici. Bio je ucesnik ratnih operacija na prostoru bivse Jugoslavije. Oni, koji ga dobro poznaju, tvrde da se radi o hrabrom i sposobnom momku, obucenom za najdelikatnije zadatke. Prema istim izvorima, on nikada nije bio clan Garde, ali nije iskljucena mogucnost da se poznavao sa Arkanom.

Ubise Arkana! Ovaj uzvik 15 januar 2000 je najcece izgovaran iz usta miliona Jugoslovena, koji su 17 januar 2000 vece proveli uz radio i tv stanice iscekujujuci najnovije vesti o pucnjavi u beogradskom hotelu Interkontinental, gde su ispaljeni smrtonosni hici u Zeljka Raznatovica Arkana. Samo nekoliko sati pre atentata, poklonici Pink televizije mogli su da ga gledaju u poslednjem javnom nastupu pred kamerama, u repriznom izdanju popularne "Maksovizije", gde je Arkan iz prvog reda publike pratio nastup svoje supruge Svetlane Raznatovic Cece.

Kontroverzne informacije koje su se pojavile u jucerasnjoj beogradskoj stampi, razgrabljenoj jos u toku prepodneva, samo u jednom nisu bile sporne: ubijen je Zeljko Raznatovic Arkan (48), bivsi komandant Srpske dobrovoljacke garde, predsednik Stranke srpskog jedinstva, lice sa raznih poternica (od Interpola do Haga) i jedna od najkontroverznijih licnosti sa kraja dvadesetog veka, ne samo u jugoslovenskim razmerama. Pored njega zivote su izgubili i njegov bliski saradnik i telohranitelj Milenko Mandic (44) kao i Arkanov dugogodisnji prijatelj Dragan Garic (47), za koga se tvrdi da je bio pripadnik Saveznog MUP.

Kako Danas saznaje od izvora iz hotela Interkontinental, Zeljko Raznatovic Arkan imao je naviku da subotnje popodne, uz obavezni rucak provede u ovom hotelu. Sa time su, izgleda, bile upoznate i Arkanove ubice koje su 15. januara izabrale da sprovedu u delo po svemu sudeci dobro isplaniran atentat.

Ocigledno koristeci faktor iznenadjenja i Arkanove opustenosti, koji se verovatno osecao zasticen u hotelu punom obezbedjenja i kamera, nemaskirani ubica (ili vise njih) prisao je nesto iza 17,00 i ispalio rafal u Arkana i njegovo drustvo koji su sedeli u jednom od separea velikog hola Interkontinentala. Gosti i osoblje hotela, koji su se zatekli na licu mesta, panicno su polegali na pod, sto je ubica iskoristio i bezeci ka izlazu (gde ga je ispred hotela cekao automobil), nestao u nepoznatom pravcu.

Iza ubice, na licu mesta izdahnuo je Milenko Mandic, dok je Arkan pogodjen sa tri hica u glavu (od kojih jednim u levo oko), jos je izvesno vreme davao znake zivota i sa Draganom Garicem hitno je prebacen u Urgentni centar. Negde oko 18, 30 lekari Neurohirurgije u Urgentnom centru konstatovali su njegovu smrt, kao i smrt Dragana Garica.
Prema nekoliko nezvanicnih i neproverenih informacija, koje su se pojavile u jucerasnjoj beogradskoj stampi, pre nego sto je prisao Arkanovom stolu nepoznati ubica je dosao hotelskim liftom, a pominje se i druga verzija prema kojoj je atentator pre ubistva sedeo u separeu preko puta Arkana.

Medjutim, najkontroverznija od svih spekulacija jeste ona po kojoj je neko iz Arkanove pratnje uzvratio vatru i tom prilikom ranio napadaca. Pominje se cak da je ranjeni atentator bukvalno "otpuzao do izlaza ostavljajuci za sobom krvav trag". Jedan od ocevidaca, rekao je agenciji Beta da je u momentu atentata sa Arkanom bila sestra njegove supruge, Lidija Velickovic. Medjutim, ova vest se kasnije pokazala kao netacna.

U sturom saopstenju dezurnog istraznog sudije beogradskog Okruznog suda Miodraga Paunovica, koji je zajedno sa dezurnim zamenikom okruznog javnog tuzioca u Beogradu Nebojsom Marasem u subotu oko 17,45 obavio uvidjaj, pominju se samo osnovni podaci o poginulim i konstatuje smrt, ali nema ni jedne okolnosti izvrsenog atentata. Do potvrde ili opovrgavanja pomenutih spekulacija nije moglo da se dodje ni u toku jucerasnjeg dana: u holu Interkontinentala novinare i ostale namernike docekivalo je osoblje hotela ali i policajci (uniformisani i u civilu), koji su (uz legitimisanje i poneko pretresanje) nedvosmisleno naredjivali da se "objekat napusti".
Koliko je visoko podignut "zid cutanja" mogao je da se uveri reporter Danas koji je na molbu da mu bar pokazu u kom delu hola je izvrsen atentat, od osoblja hotela dobio odgovor: "Nista ne znamo!" Ispred hotela, inace, i dalje stoji parkiran Arkanov teget blindirani dzip BG 19-99...

Kako saznajemo, u toku subotnje veceri i celog jucerasnjeg dana, angazovani su gotovo svi beogradski policajci i inspektori, gradom krstare patrole, ali po opstem utisku cela akcija nije ni blizu onoj iz aprila 1997. kada su se posle ubistva policijskog generala Radovana Stojicica Badze po gradu danima mogli videti brojni policajci opremljeni automatima i zastitnim prslucima.
Vreme i mesto sahrane Zeljka Raznatovica Arkana jos nije odredjeno, a kako se poslednjih meseci pricalo po kuloarima, prosle godine on je sazidao porodicnu grobnicu na beogradskom Novom groblju