Kako se štititi od ešerihije koli?

Bakterija koja je već odnela mnogo života u Nemačkoj, ozloglašena ešerihija koli, nosi brojne posledice po ljudski organizam. Veoma je važno upoznati se s mehanizmima njenog delovanja, kao i o načinima za sprečavanje infekcije.


Ešerihiju koli (lat. Escherichia coli), ili kraće e.coli otkrio je nemački pedijatar i bakteriolog Teodor Ešerih 1885.godine i ona postoji u nekoliko vrsta i podvrsta.

Jedna od njih obično nastanjuje donji stomak toplokrvnih životinja i ljudi.

Većina vrsta ešerihije je potpuno bezopasna, pa čak i korisna. Nekoliko vrsta je štetno i može da dovede do komplikacija, pa čak i smrti, kao na primer O157:H7, ili O111:B4.

Korisne vrste proizvode vitamin K i štite želudac od drugih bakterija.

Sve vrste ešerihije koli su specifične za okolinu u kojoj su se razvile i mogu se laboratorijskim putem lako razvrstati.

Svaka vrsta ešerihije može da se promeni mutacijom u organizmu i postane štetna kako za životinje tako i za ljude.

Kod zdravih osoba te mutacije se uglavnom završe dijarejom i iščeznu same od sebe.

Međutim, O157:H7 i O111:B4 mogu da izazovu veće posledice, pa i smrt kod starijih osoba i dece koja već imaju problema sa imunitetom.

U normalnim okolnostima ešerihija će nastaniti probavni trakt novorođene bebe u roku od 40 do 45 sati od rođenja putem vode, hrane, ili osobe koja je u kontaktu sa bebom, što je sasvim normalan proces.

U nepovoljnim okolnostima ova bakterija izaziva infekcije, kako urinarnog, tako i probavnog trakta, a u nekim slučajevima i meningitis.

Retko izaziva i druge bolesti, kao upalu pluća i neka septička oboljenja.

Simptomi infekcija urinarnog trakta

Neke osobe sa infekcijom urinarnog trekta ne osete nikakve simptome, ali većina ima bar neki od njih.

To su učestalo mokrenje sa osećajem pečenja u predelu bešike i mokraćnih kanala. Često je mokrenje praćeno bolom i neprijatnim pritiskom iznad pubične kosti, a neki muškarci osećaju pritisak u rektumu.

Dešava se da osobe koje imaju česte probleme sa mokrenjem izmokre samo male količine urina.

Urin je mutan ili crvenkast ukoliko postoje tragovi krvi u mokraći. Ovakva infekcija obično ne izaziva povišenu temperaturu, ali ukoliko se to desi, bakterija je već stigla i do bubrega.

Simptomi su bol u leđima, ispod rebara, vrtoglavica i povraćanje.

Deca u oba slučaja imaju povišenu temperaturu.


Foto: Beta
Infekcije probavnog trakta izazvane ešerihijom koli

Ovakva vrsta infekcije trenutno pogađa Nemačku i uzrokuje je konzumiranje pokvarene hrane, inficiranog povrća i voća, zagađenog i nedovoljno termički obrađenog mesa, neprokuvanog mleka i vode.

Najpoznatija vrsta O157:H7 može da izazove takozvani hemolitički uremični sindrom kod kog nastaje teško oštećenje bubrega, pa čak i smrt.

Ona naime uništava crvena krvna zrnca što dovodi do pojave anemije, otkazivanja rada bubrega i krvavih dijareja.

To se događa zbog toga što ova vrsta ešerihije otpušta toksine koji oštećuju ćelije krvnih sudova tako što sprečavaju sintezu proteina.

Antibiotici ne pomažu kod ove vrste infekcije, već mogu da izazovu jos veće i gore posledice.

Za tretiranje se u nekim zemljama testira i primenjuje takozvana "Phage terapija" koja je za sada odobrena samo u bivšoj sovjetskoj republici Gruziji.

Kako se zaštititi?

Budući da ešerihija ovog tipa razgrađuje antibiotike, od sigurnih mera preostaje jedino nadoknađivanje tečnosti s ciljem sprečavanja dehidratacije.

U slučaju infekcije bubrega, lečenje se može obavljati isključivo u odeljenjima intenzivne nege, jer je potrebna učestala transfuzija krvi i dijaliza.

Uz ovakav pristup stopa smrtnosti od posledica inficiranja iznosi tri do pet odsto.

Napore, stoga, treba uložiti u prevenciju – pravilno pranje i spremanje namirnica i pribora za jelo.

Od izuzetne važnosti je pasterizacija mleka i jabukovog sirćeta, kao i pranje voća i povrća.

Budući da se ova bakterija najčešće nalazi u sirovim namirnicama, nemački lekari preporučuju da građani neko vreme izbegavaju sirove krastavce, paradajz, spanać i zelenu salatu.

Osim što povrće inače treba dobro oprati, neophodno ga je i oguliti ili prokuvati, kako bi se sprečilo eventualno unošenje baterije.

Neki škotski lekari smatraju da ni pranje ni ljuštenje nisu dovoljni, jer bakterija navodno prolazi kroz koru ploda

Vodu nepoznatog porekla treba prokuvavati i ultrafiltrirati hemijskim putem, a savetuje se i oprez prilikom plivanja, kako bi se izbeglo gutanje potencijalno kontaminirane vode.

Podrazumeva se temeljno pranje ruku nakon svake obavljene nužde ili menjanja pelena, naročito ako deca imaju proliv.

izvor