Imela

Latinski naziv: viscum album

Sinonimi: amelje, veska, visk, višće, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela

Opis biljke: Imela je mali, vrlo razgranat i uvek zelen grm visine do 1 m. Stabljika je zeleno-žućkasta, drvenasta, obla i dihotomski se grana. Listovi su debeli, kožasti, zeleno-žućkasti, sedeći, po rubovima celi i imaju 3-5 nerava. Imela ima odvojene muške i ženske cvetove. Plod je bela, okrugla, sočna, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, a plod donosi od avgusta do novembra. Utvrđeno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta domaćina na kome imela živi.
Stanište: Kao polu parazit živi na raznom belogoričnom i crnogoričnom drveću.

Lekoviti deo biljke: plod imele je otrovan dok su drška i list lekoviti. Od početka oktobra do kraja decembra beru se i suše listovi i tanje drške. Sledeći period branja je od marta do aprila (u ostalim mesecima biljka nema lekovito svojstvo).

Lekovito delovanje:
U starim tekstovima navodi se kao lek protiv epilepsije, a to joj priznaju i kasniji autori. Danas se preporucuje protiv histericnih napada. Daje u obliku raznih preparata, sama ili ulazi u sastav drugih lekova sličnog dejstva. Jakog ali neujednačenog fiziološkog dejstva. Imela reguliše krvni pritisak (sadrži sastojke koji regulišu krvni pritisak; kao i glog, imela sniženi krvni pritisak povišuje, a povišen snižava). Premoreno srce se odmara i prestaju sve nuspojave kod poremećenog pritiska (valunzi, zujanje u ušima, vrtoglavica, smetnje sa vidom). Pomaže kod ateroskleroze. Pospešuje rad citavog limfnog sistema u organizmu te zato pomaže razmenu materija u njemu. Deluje preventivno kod skleroze i moždanog udara. Čisti krv. Kod poremećaja hormonalnog sistema takode je vrlo efikasna. Bolesnici sa hroničnim poremećajem metabolizma trebalo bi da uzimaju čaj od imele svakodnevno u toku šest meseci. Ako hladan caj ušmrcemo u nos, zaustavlja se krvarenje nosa.