Zadnje teme | » Predstavljanje vaših sajtovaPon Jun 22, 2015 1:28 am od Ana81» Priče za laku noć ;)Pon Jul 28, 2014 5:53 pm od radioaktivna» Urbane legendePon Jul 28, 2014 5:50 pm od radioaktivna» Ljubavne asocijacijeNed Feb 09, 2014 4:57 pm od maja» AsocijacijeNed Feb 09, 2014 4:57 pm od maja» KaladontNed Feb 09, 2014 4:56 pm od maja» Kaladont imenaNed Feb 09, 2014 4:55 pm od maja» Najlepša rečNed Feb 09, 2014 4:55 pm od maja» Oceni avatar..Ned Feb 09, 2014 4:54 pm od maja» Brojimo po 1 pa dokle stignemo....Ned Feb 09, 2014 4:54 pm od maja» Brojanje u slikamaPet Sep 13, 2013 7:37 pm od Hanna..» RČet Jan 31, 2013 5:15 pm od Flanders» Koje su boje Vaše oči?Sub Jan 26, 2013 2:35 am od vanja» Trenutno slušam...Uto Jan 08, 2013 1:13 am od Kaktussic» Ja sam zadnja...Sre Dec 26, 2012 1:31 pm od maja |
|
| Pravopis | |
| | Autor | Poruka |
---|
radioaktivna Administrator
Broj poruka : 9209 Datum upisa : 17.03.2011 Godina : 124 Lokacija : zvezdana prašina
| Naslov: Pravopis Pon Sep 05, 2011 11:52 am | |
| Pravopis je skup pravila kojih se pridržavamo u pisanju kako bi nam poruka pisanih reči bila jasna U srpskom jeziku su ravnopravna dva pisma, ćirilica i latinica. Oba pisma sadrže po 30 slova. Ћирилица: аА, бБ, вВ, гГ, дД, ђЂ, еЕ, жЖ, зЗ, иИ, јЈ, кК, лЛ, љЉ, мМ, нН, њЊ, оО, пП, рР, сС, тТ, ћЋ, уУ, фФ, хХ, цЦ, чЧ, џЏ, шШ (азбука) Latinica: aA, bB,cC, čČ, ćĆ, dD, dž Dž, đĐ, eE, fF, gG, hH, iI, jJ, kK, lL, ljLj, mM, nN, njNj, oO, pP, rR, sS, tT, uU, vV, zZ, žŽ (abeceda) Deo pisma čine i brojevi (arapski i rimski), kao i pravopisni znaci ili interpunkcija. | |
| | | radioaktivna Administrator
Broj poruka : 9209 Datum upisa : 17.03.2011 Godina : 124 Lokacija : zvezdana prašina
| Naslov: Re: Pravopis Pon Sep 05, 2011 11:52 am | |
| Veliko i malo slovo Velikim slovima se piše: početak rečenica - Tamo sam se lepo proveo. lična imena i prezimena, nadimci i atributi koji su sastavni deo tog imena - Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Silni, Hajduk Veljko,... neka lična imena u sebi sadrže pomoćnu reč, ako se takva reč stavi na početak imena, tada se piše velikim slovom, a u drugim položajima malim - De Gol ali i Šarl de Gol, Leonardo da Vinči imena božanstava - Perun, Vesna, Zevs, Bog, Gospod, Svevišnji (iz poštovanja, ali u uzrečicama i izrazima sa malim slovom - Neka nam bog pomogne) imena naroda, imena ljudi izvedeni od geografkih imena - Srbi, Romi, Banaćani, Novosađani, Ruskinja, Vranjanka,... imena zemalja, federalnih jedinica i autonomija - Autonomna Pokrajina Vojvodina, Republika Srbija, Evropa imena gradova i sela (svaka reč velikim slovom) - Novi Sad, Bačko Petrovo Selo ostali geografski nazivi (more, reke, planine - samo prvo slovo veliko) - Fruška gora, Atlanski okean, Jadransko more, Balkansko poluostvro imena nebeskih tela (samo prvo slovo veliko) - Venera, Severnjača, Mlečni put, Velika kola (Zemlja, Sunce i Mesec kada ne znače nebeska tela pišu se malim slovom - naš mesec, sa zemlje, mlado, krupno sunce,....) imena i nazivi administrativnih područja (prvo slovo veliko) - Južnobački okrug, Novosadska armijska oblast,... imena praznik (prvo slovo veliko) - Uskrs, Božić, Prvi maj, Dan žena, Sveta Petka,...) istorijski događaji (prvo slovo veliko) - Prvi svetski rat, Kosovska bitka, Oktobarska revolucija,... imena sklopljenih sporazuma i mira (prvo slovo veliko) - Karlovački mir, Novosadski dogovor, ... imena ulica i trgova (prvo slovo uvek veliko) - Šekspirova ulica, Trg mladenaca, Kej žrtava racije, Bulevar oslobođenja, Ulica kneza Danila, Trg Kralja Petra Prvog... imena životinja i zajedničke imenice upotrebljene kao ime i prezime - Bambi, Miki Maus, Belka, Jablan, sneško Belić, Deda Mraz obraćanje iz poštovanja (samo kada se obraćamo pojedincu) - Vi, Vaš, Ti, Tvoj nazivi ustanova, institucija, fabrika - Crvena zvezda, Partizan, Osnovna škola "Ivo Lola Ribar", Matica srpska, Galerija Matice srpske, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Sterijino pozorje, Rudarko-topioničarski basen Bor,... skraćenice (sve se piše velikim slovom bez tačaka) - VJ, OŠ, RS, APV, ... prisvojni pridevi na ov, ev i in - Jovanov, Milošev, Perin,... .
Dvojaka upotreba je dozvoljena ako je reč ulica neobavezna: Ulica Alekse Šantića (Alekse Šantića ulica), ili ul. Alekse Šantića, ul. Devet Jugovića,....
Malim slovima pišu se: nazivi kulturnih, duhovnih i društveno-političkih pokreta - realizam, romantizam, stari vek, srenji vek, humanizam,... učesnici pokreta i ratova - solunac, španci,... marke proizvoda - boing, mig, faks, div, najke, vića, škoda, rizling, loza, viljamovka (ako se naziv proizvoda uzima kao naslov patenta, dopušta se pisanje velikim slovom - "Boing 757",...) nazivi školskih predmeta - matematika, srpski jezik, fizičko vaspitanje (ipak, kada je u pitanju službena prepiska može i velikim slovom imena životinja i zajedničke imenice ako se upotrebljavaju uopšteno - onaj šarov, ovaj belac nazivi biljaka - dragoljub, ladolež, muškatla, jorgovan zvanja, titule - despot, vožd, car, predsednik, patrijarh, profesor, doktor (sveti apostol Pavle, sveti Sava (ako se misli na ličnost, ali Sveti Sava ako je praznik),... prisvojni pridevi na ski, ški, čki - novosadski, vršački,... | |
| | | radioaktivna Administrator
Broj poruka : 9209 Datum upisa : 17.03.2011 Godina : 124 Lokacija : zvezdana prašina
| Naslov: Re: Pravopis Pon Sep 05, 2011 11:53 am | |
| Spojeno i odvojeno pisanje reči - složenice
Pravilo je da se složenice pišu spojeno: redni brojevi - šezdesetogodišnji, dvestoti, ... imenice - Rodoljub, Beograd, Gazimestan, kinoteka, aerodrom, elektroprivreda, dvadesetpetogodišnjak, nalivpero, automehaničar,... pridevi - svetlozeleni, tamnopali, mrkožut (ako se misli na nijanse, ali i sa crticom ako se misli na kombinaciju boja plavo-bela, crveno-beli,...) prilozi - kadkad, kojekuda, takoreći,... reč put s jednočlanim brojem - jedanput, dvaput, triput (ali odvojeno četiri puta, pet puta, sto puta,...) imenica podne sa predlozima do, posle, pre piše se dvojako: kao imenica piše se zajedno (Toga popodneva smo sve uradili.), a kao prilog se piše odvojeno (Idu samo pre podne u školu.). | |
| | | radioaktivna Administrator
Broj poruka : 9209 Datum upisa : 17.03.2011 Godina : 124 Lokacija : zvezdana prašina
| Naslov: Re: Pravopis Pon Sep 05, 2011 11:54 am | |
| Spojeno i odvojeno pisanje reči - polusloženice
Pišu se sa crticom: ugljen-dioksid, kalijum-sulfat, fer-plej, top-lista, fiks-ideja, šah-granitura, auto-trke, auto-reli, remek-delo, spomen-ploča... ako je prvi deo polusloženice jedno slovo: a-osnove, x-zraci, A-bomba,... termin s radiom kao komunikacijskim sredstvom: radio-talasi, radio-amateri, radio-telegrafista (ali bez crtice u značenju ustanove: Radio Novi Sad, Radio Sombor,... kombinacija brojeva ili broja i imenice: tri-četiri dana, sedam-osam učenika, godinu-dve, sat-dva (ako je broj višečlan, piše se crta: dvadeset jedan - dvadeset dva; takođe crtu, a ne crticu treba pisati u polusloženicama tipa: raketa zemlja - zemlja, zemlja - vazduh) priloške parne polusloženice: manje-više, danas-sutra, zbrda-zdola, kad-tad, dan-danas,... uzvici: tuc-muc, bla-bla, av-av, hi-hi-hi,... kombinacijama sa brojem: 50-godišnjica, 40-časovni rad,... u dvojnim prezimenima ako se ne menja prvi deo: Savić-Petrović (ako se prvi deo menja, crtica se ne piše: Vuk Stefanović Karadžić)...
Polusloženice se pišu odvojeno: izrazi sastavljeni od predloga i neke druge reči: do tamo, do kraja, do viđenja, na primer, bez sumnje,... reč put iza rednih brojeva i zamenica: drugi put, sedmi put, svaki put, neki put,... kod glagola na -ći (ići): ići ću, ići ćemo, reći ćete,...
Pišu se spojeno: izrazi sastavljeni od predloga i neke druge reči: odonda, usput, nažalost, naizgled, odpočetka, bestraga, doduše,... u prostom futuru kod glagola sa infinitivom na -ti (pričati): pričaću, pričaćeš, igraćemo, pevaćete,...
Pišu se dvojako predlozi od i do u spojevima sa prilozima kad, sad, tad: dokada i do kada, dosad i do sada, otkad i od kada, odsad i od sada, otad i od tada, odonda i od onda,... Pišu se i spojeno i odvojeno u zavisnosti od značenja: uoči (praznika) i u oči (me gledaj) napolje (izađi) i na polje (pala rosa) zasada (je sve u redu) - u značenju privremenosti i za sad (ovo je za sad) - namena naveliko (se priča) i na veliko (se trguje) nakraj (sela žive) i na kraj (s kraja na kraj) doboga (loše) i do boga (se čuje) začas (će se vratiti) i za čas (nauči sve za sledeći čas) naglas (čitaj) i na glas (izašao na glas)
Rečca ne piše se uvek odvojeno od glagola: ne slušaju, ne umarajući se, ne mogu, ne prepoznajući, ne umeš,... Izuzetak čine: nisam, neću, nemam, nemoj, i trpni glagolski pridev: nepokošena, neugrađeno,.... Takođe se uvek piše spojeno sa imenicama, pridevima i predlozima: nemir, nesreća, neobičan, neveseo, nikako, nezanimljivo,...
Rečca li se piše odvojeno: Jesi li naučio? Da li su završili? Jeste li dobro? Bi li putova? Ne bi li ste uradili? Hoćete li zapisati?...
| |
| | | radioaktivna Administrator
Broj poruka : 9209 Datum upisa : 17.03.2011 Godina : 124 Lokacija : zvezdana prašina
| Naslov: Re: Pravopis Pon Sep 05, 2011 11:54 am | |
| Interpunkcija (pravopisni znaci)
Interpunkcija - znaci koji se upotrebljavaju u pisanju su. tačka, zarez, crta, tačka i zarez, navodnici, dve tačke, zagrada, upitnik, uzvičnik. Pravopisni znaci idu uz pojedine reči: tačka, zarez, crta, tačka i zarez, dve tačke, zagrada, navodnici, upitnik, uzvičnik, upitnik i uzvičnik, crtica, tri tačke, apostrof, genitivni znak, zvezdica, skraćenica.
Interpunkcija (pravopisni znaci) - Tačka
piše se na kraju potvrdne i odrične rečenice stavlja se iza naslova odeljka ako se tekst nastavlja u istom redu: 1. Uvod ne piše se ako se posle naslova prelazi na novi red: 1 Uvod piše se iza skraćenih reči pisanih malim slovom: tj., br., ... ne piše se iza sažetih skraćenica: mr, gđa, dr ne piše se u skraćenicama koje se pišu velikim slovom: JAT, SANU, MS,... ne pišu se u skraćenicama mernih jedinica koje se pišu malim slovom: m (metar), s (sekund),... piše se iza arapskih brojeva kad znače redne brojeve: 257. strana, 1999. godina,... ako iza rednog broja dolazi neki drugi znak interpunkcije, tačka se ne piše: potraži u knjizi 356, 357, 358. i 359. stranu,.... ne piše se iza rimskih brojeva jer su oni redni: X vek,... ne piše se iza potpisa piše se iza slova i brojeva (arapskih i rimskih) kojima se rapčlanjuje neki tekst ako se nastavlja u istom redu (paragrafska tačka): I. Sintaksa 1. Biljke a. Sabiranje
| |
| | | radioaktivna Administrator
Broj poruka : 9209 Datum upisa : 17.03.2011 Godina : 124 Lokacija : zvezdana prašina
| Naslov: Re: Pravopis Pon Sep 05, 2011 11:55 am | |
| Interpunkcija (pravopisni znaci) - Zarez
zarezom se odvajaju naporedni delovi rečenice ako nisu povezani veznikom: Bilo je lepo vreme, bez vetra zarez se ne piše ispred sastavnih i rastavnih veznika i i ili (Uzni blok i bojice), ali se može pisati ispred veznika ni, niti, pa i te ako se taj deo naglašava (Ne diraj ni blok, ni bojice.) piše se u nabrajanju koje se završava (ili ne završava) veznikom: Dobro uspevaju žito, kukuruz, soja i suncokret. piše se ispred veznika u nabrajanju ako se naglašava: Donela je i pogaču, i mesa, i vina, i kolača. piše se ipsred suprotnih veznika (a, ali, nego, već, a kamoli, a pogotovo, ali nikako): Tebe sam se zaželele, a ne njega. vokativ se odvaja zarezom: Jovane, pročitaj zadatak. Pročitaj, Jovane, zadatak! Pročitaj zadatak, Jovane! odvajaju se uzvici upotrebljeni u tekstu ako imaju svoj naglasak: Uh, baš je bilo toplo! uzvik se ne odvaja od dativa koji sledi: kuku majci, lele nama, jaoj meni,... ne piše se iza uzvika o: O duše, o mila seni! upotreba zareza uz različite rečce i izraze zavisi od njihovog položaja u rečenici; obavezno se iza njih piše zarez, ako bi se bez njega promenio smisao rečenice: To je, istina, sasvim na svom mestu. Oni će, sigurno, doći. zarez se ne piše ako iza takvih reči dolazi enklitika: Najzad smo završili posao. iza reči možda, valjda, verovatno, ipak, upotreba zareza je stilski uslovljena; ako se želi naglašavanje, piše se zarez: To je, možda, dobar potez. zarez se ne piše iza rečce pak jer je ona po pravilu nenaglašena: Ona je pak sve odmah shvatila. zarezom se odvaja apozicija: Ovo je Bobica, moj pas ljubimac. titule i nazivi zvanja kada dođu iza imena odvajaju se zarezom: Zmaj, dečiji pesnik, ostavio najm je neprocenjivo blago. ali se ispred imena ne piše zarez: Dečiji pesnik Znaj ostavio nam je neprocenjivo blago. zarezom se odvajaju naporedne (nezavisne) rečenice u složenoj rečenici ako nemaju veznik: Otvorila je prozor, zalila cveće i pokupila uvele cvetove. akko naporedne (nezavisne) rečenice imaju veznik, ispred njega se ne piše zarez u sastavnom i rastavnom odnosu rečenica(izuzev po slobodnoj proceni ako su rečenice razvijenije): Ili kupi alat ili ostavi zanat. piše se u suprotnom, isključnom i zaključnom odnosu nezavisnosložene rečenice: Zvali smo ih, ali nisu došli. obavezno se piše zarez ako je zavisna rečenica ispred glavne (inverzija): Kada mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati. umetnute zavisne rečenice najčešće su odnosne, tako da će se zarez pisati ako je umetnuta rečenica apozitivnog karaktera: U Novom Sadu, gradu koji je na obali Dunava, izgrađuju se mostovi. ako je umetnuta rečenica atrubutivnog karaktera, zarez se ne piše: Zadatke koji su vam nejasni uradićemo ponovo. glagolski prilozi koji stoje na početku rečenice obavezno se odvajaju zarezom: Sedeći u parku, posmatrao sam dečiju igru. ne piše se zarez ako je glagolski prilog sam i u tesnoj vezi sa glagolom: Zviždeći je dozivao svog psa. | |
| | | radioaktivna Administrator
Broj poruka : 9209 Datum upisa : 17.03.2011 Godina : 124 Lokacija : zvezdana prašina
| Naslov: Re: Pravopis Pon Sep 05, 2011 11:57 am | |
| Interpunkcija (pravopisni znaci) - Crta
crtom se izdvaja umetnuti deo teksta: Duboka nesvest se najpouzdanije ocenjuje – učili su nas lekari u bolnici za vreme rata – ako ranjenika glasno pozovemo njegovim imenom ili imenom njegove otadžbine. crtom se može izdvojiti poslednji deo rečenice ako se želi nešto istaći: Sve beće u njega: i snaga, i zdravlje, i lepota, i opet – ničega ne beše. piše se u sažetom kazivanju: Život prazan, -mladost pusta! česta je u vezama ravnopravnih, naporednih pojmova koji nemaju karakter rečenice (u naslovima): Prijateljska utakmica Srbija – Portugalija. (ovde crta ima ulogu veznog znaka) piše se u vezama koje znače prostorne odnose: pruga Beograd - Bar piše se iza cifara u značenja predloga do: Vuk Stefanović Karadžić (1787 – 1864) ukoliko ispred brojki upotrebimo predlog od crta se ne piše: Boravio je u Parizu od 1964. do 1894. godine. crtom se mogu zameniti navodnici u tekstu kada se ona piše na početku navoda u posebnom redu, a drugi deo navoda se piše samo ako iza upravnog govora sledi neupravni: - A hoćeš da se odemo danas? Nikako! – reče Jela . kada se nađe na kraju reda, crta se ne prenosi u novi red. | |
| | | radioaktivna Administrator
Broj poruka : 9209 Datum upisa : 17.03.2011 Godina : 124 Lokacija : zvezdana prašina
| Naslov: Re: Pravopis Pon Sep 05, 2011 11:57 am | |
| Interpunkcija (pravopisni znaci) – Tačka i zarez
Ovim se znakom odvajaju delovi teksta jače nego zarezom, ali slabije nego tačkom: Kažem da me čekaju; odgovaraju mi da se žure. Tačka i zarez odvajaju delove teksta koji znače nabrajanje, a želi se istaći njihova posebnost: Ovo je sećanje na naše mostove; one koji su nas spajali sa svetom.
Interpunkcija (pravopisni znaci) – Dve tačke
pišu se pre prelaska na upravni govor: I mati mu odgovori: „Idi, igraj se.“ kad se nagoveštava da će ono što je rečeno biti konkretizovan; tako su napisani svi primeri na ovoj temi kao najava nabrajanja; obavezno sledi iza najavnih reči (ovi, sledeći, naredni, evo šta,...): Evo šta nam treba: hleb, mleko, pavlaka i pašteta. ne treba ih pisati ako se nabrajanje uklapa u rečenicu kao njen normalan nastavak: Ove godine su dobro rodile šljive, kruške, jabuke i grožđe. | |
| | | radioaktivna Administrator
Broj poruka : 9209 Datum upisa : 17.03.2011 Godina : 124 Lokacija : zvezdana prašina
| Naslov: Re: Pravopis Pon Sep 05, 2011 11:58 am | |
| Interpunkcija (pravopisni znaci) – Skraćenice
opšte skraćenice pišu se malim slovom i sa tačkom: v. (vidi), t. (tačka), g. (godina), o.m. (ovog meseca),... reč se može skratiti (piše se tačka) iza početne grupe suglasnika: mn. (množina), i dr. (i drugo), i sl. (i slično), šk. (školska)... reč se može skratiti do drugog samoglasnika (obavezno se piše tačka): prof. (preofesor), inž. (inženjer), ul. (ulica), gimn. (gimnazija)... reč se može skratiti do trećeg ili četvrtog samoglasnika (sa tačkom): geograf. (geografija), matemat. (matematika), arehol. (arheološki),.... sažete skraćenice sa tačkom: itd. (i tako dalje), tzv. (takozvani), stsl. (staroslovenski), tj. (to jest),... do sufiksa -ski i -čki (sa tačkoma): srp. (srpski), gr. (grčki); tur. (turski),... sažete skraćenice bez tačke (ovde je reč skraćena na završetku: mr (magistar), dr (doktor), Bgd (Beograd), gđa (gospođa),... merne jedinice se pišu skraćeno malim slovom i bez tačke: m (metar), l (litar), k (kilometar), dkg (dekagram),.... latinicom, ako se pišu velikim slovom (bez tačke): A (amper), F (farad), W (vat),... skraćenice opšteg tipa uobičajenih latinskih izraza (sa tačkom): a.a. (ad akta), P.S. (post skriptum), N.N. (nomen nescio - ne znam ime) verzalne skraženice (akronimi) pišu se velikim slovom i bez tačke: JAT (Jugoslovenski aerotransport), NS (Novi Sad), MS (Matica Spska)... neke verzalne skraćenice se izgovaraju kao celovite reči i shvataju se kao imenice: Fijat, Fifa, Cija, Unesko, Tanjug,...
Važno: Skraženice u tekstu se čitaju kao cele reči.
| |
| | | radioaktivna Administrator
Broj poruka : 9209 Datum upisa : 17.03.2011 Godina : 124 Lokacija : zvezdana prašina
| Naslov: Re: Pravopis Pon Sep 05, 2011 11:58 am | |
| ВЕЛИКА И МАЛА СЛОВА
Великим почетним словима се пишу властита имена, и то:
а) лична имена и презимена: Милорад, Здравко, Ана, Јована, Петровић, Сувајџић, Јовановић;
б) надимци и атрибути ако се сами употребљавају или су срасли с именом и постали његов саставни део: Миша, Гоца, Јован Јовановић Змај, Душан Силни, Ричард Лављег Срца, Петар Велики;
в) имена божанстава: Јупитер, Афродита, Зевс, Аполон;
г) имена животиња и грађевина: Шарац, Јаблан, Вучко, Сава центар, Криви торањ у Пизи;
д) имена припадника народа: Србин, Црногорац, Мађар, Грк;
ђ) имена становника градова, крајева, земаља, држава, континената: Новосађанин, Пироћанац, Нишлија, Бачванин, Југословен, Европљанин, Аустралијанац;
е) имена небеских тела: Сунце, Земља, Месец, Кумова слама, Марс, Венера;
ж) имена континената, држава, насељених крајева и места (све речи у њима осим везника и прилога): Европа, Србија, Црна Гора, Хорвешка, Мачва, Далмација, Лика, Београд, Тршић, Нови Сад, Босна и Херцеговина, Брод на Купи, Јужна Америка, Двор на Уни;
з) имена мора, река, језера, планина и друга географска имена: Дунав, Палић, Копаоник, Морава, Јадранско море, Фрушка гора, Плитвичка језера, Балканско полуострво; ако се састоје из више речи, пишу се великим почетним словом само прве речи, а друге само ако су властите именице: Јужна Морава, Бели Дрим.
и) имена улица и тргова: Студентски Трг, Железничка улица, Београдска улица; ако се састоје из више речи само се прва реч пише великим словом а остале малим словом изузев властитих имена: Булевар Николе Тесле, Улица Петра Петровића Његоша;
ј) имена празника: Божић, Ускрс, Бајрам, Ђурђевдан, Нова година, Први мај;
к) називи установа, предузећа, друштава: Матица српска, Основна школа "Младост", Војвођанска банка, Београдско драмско позориште, Српско певачко друштво, Спортско друштво "Партизан", Медицински факултет у Београду, Организација уједињених нација;
л) називи књига, часописа, новина, књижевних дела: Општа енциклопедија, Наш језик, Борба, На Дрини ћуприја, Свет компјутера;
љ) присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ов, -ев, -ин: Марков, Милошев, Марин, Босанчева, Београђанкина, Југословенов.
Великим почетним словом се пише:
а) прва реч у реченици: Спушта се ноћ. Ледена киша добује у прозоре. Где су људи? Нема живе душе! Улице су пусте.;
б) прва реч после две тачке када је управни говор међу наводницима: Ал' говори Муса Арбанаса: "Приђи, Марко, не замећи кавге, ил' одјаши да пијемо вино...";
в) наставак писма иза наслова ако се писмо наставља у новом реду, и то без обзира да ли се иза наслова ставља зарез или узвичник: Драга мама, Твоје писмо сам примила тек јуче иако... или Драга Љиљо! Молим те, немој се љутити што се ретко јављам...
Великим почетним словом пишу се заменице Ви и Ваш из поштовања према особи којој се пише: Драги наставниче, Јављамо Вам се одмах по доласку у летовалиште. На путу смо се држали Ваших препорука...
Малим словом се пише:
а) наставак управног говора ако је био прекинут уметнутом реченицом ради неког објашњења; на пример: "Хоће ли сви", питао је директор на збору ученика, "помоћи у уређењу околине школе?";
б) наставак реченице после управног говора, на пример: "Хоћемо!" - одговорили су сви присутни ученици. "Кренимо на посао, онда, одмах после састанка" - повикаше неки ученици.;
в) присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ски, -шки, -чки, нпр.: новосадски, београдски, европски, чешки, нишки, суботички, амерички, крагујевачки;
г) заменице ви и ваш кад се у писму не обраћа само једној особи већ групи или кад се пише допис некој установи, фирми, друштву; нпр.: Основној школи "Ј.Ј. Змај", Обавештавамо вас да је...
| |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Pravopis | |
| |
| | | | Pravopis | |
|
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| |