Urbane legende

Dvoje mladih ljudi radilu su u jednoj beogradskoj dnevnoj novini. U opštoj svakodnevnoj gunguli, buci i gužvi u redakciji, primetili su jedno drugo i prilično dugo očijukali, ali bez ikakvog rezultata. Jednoga dana mladić skupi hrabrost i pozove koleginicu u bioskop. Ona, naravno, pristane. U mraku dvorane nije se ništa dogodilo. Posle projekcije momak je pozva na piće. Odoše u kafić. Ni tamo se nije dogodilo ama baš ništa. Oboje nervozni. Izjava ljubavi visi u vazduhu, ali...

Sada mladić predloži da odu kolima i provozaju se Adom (Ciganlijom). Devojka pristade. Sledi vožnja kolima po mraku Ade. U tišini. Mladić je nervozan, nikako da sakupi hrabrost i izjavi joj ljubav. Devojka u iščekivanju, prepustila mu je inicijativu, ništa se ne događa, već je pomalo razočarana. U jednom momentu ona ga, videvši da se ništa neće dogoditi, zamoli da je odveze do kuće. On samo klimnu glavom i nervozno pritisnu papučicu gasa. (Da li sam napomenuo da je bilo proleće, da su kiše padale neprestano, da je opasno porastao vodostaj Save?). Automobil poskoči, ona za trenutak izgubi kontrolu nad volanom i kola prođoše kroz neku travuljinu pored puta. A onda se zaustaviše i na iznenađenje mladog para počeše da tonu!

Automobil je upao u poplavljeni deo pored puta tako naglo da se našao u ulozi čamca, ali, pošto nije zamišljen kao čamac, odmah je potražio dno reke. Unutrašnjost vozila je počela da se puni vodom. Devojka pogleda mladića očajnim pogledom. On joj pogled uzvrati, promrmlja nešto, zagrli je i – poljubi. Ova "titanik veza" počela je upravo na ovaj način. Ko zna da li bi oni ikada počeli da se zabavljaju da vodostaj nije učinio svoje! Zato, pamet u glavu, proverite ovih dana nivo reke u svom gradu i pozovite u šetnju "osobu koju planirate da maznete" .

Jedan mladi par je iskoristio čari praznog stana (da li treba da pominjem da je bila reč o prvomajskom vikendu koji su roditelji momka iz priče iskoristili za izlet?) ne bi li još više "produbio milenijumsko prijateljstvo između čoveka i žene". Nekoliko noći zabavljalo se dvoje mladih proveravajući u praksi crteže iz "Kama sutre", a kada su već došli do toga da su mogli da dopune ovu interesantnu knjigu nekim svojim otkrićima, odluče da se malo odmore. Mladić, domaćin, reši da nagradi svoju devojku za dotadašnju "nesebičnu pomoć u doživljavanju punog zadovoljstva" tako što će da joj napravi svoj specijalitet – palačinke sa džemom.

Potpuno golcijati oni su prešli u kuhinju i ubrzo su prvi "palačinkerosi" leteli kroz vazduh, prevrćući se pritom, baš po naumu veštog majstora. Devojka je to sve posmatrala i oblik prve uvijene palačinke ju je nadahnuo – i ona će nagraditi svoga dečka. Kako? Tako što će, dok on pravi poslastice vešto baratajući tiganjem po nepreglednom prostranstvu kuhinje, oralno da se iskaže. Pritom nije mislila na neki oralni panegirik svom muškarcu već na obično sjedinjavanje dva tela prilikom kojeg jedno stoji, a drugo kleči.

I dok je devojka obavljala "nagradnu delatnost" mladić je, ushićen, sve nespretnije baratao tiganjem. U jednom trenutku, pustio je krik sladostrašća (koji podseća na urlik grivastog pavijana "na vrhuncu"), i posrnuvši pritom, izmakao je nehotice tiganj ispod vrele palačinke koja je upravo padala. Gde je palačinka pala? Naravno na glavu devojke!

Kao što je poznato, kada vam nešto vrelo i lepljivo pada na glavu, prvo što ćete da učinite je da naglo uvučete glavu među ramena i da čvrsto stisnete zube. To je uradila i devojka! Naravno, ako vam se među zubima u tom momentu nađe neki predmet (npr. tuba kaladonta, olovka, deo harfe ili roštiljska kobasica) on će biti vidno ugrižen ili jednostavno prepolovljen (probajte sebi da bacite vrelu palačinku na glavu dok u ustima držite neki predmet). To se dogodilo i sa objektom koji je devojka imala među zubićima. Kao što je poznato, svako ljudsko biće koje oseti kako ga zauvek napušta deo tela (deo sebe) ponaša se vanredno (van sebe). To ja učinio i mladić. Kriknuvši kao slon kome je surla naletela na električnu testeru, zamahnuo je prvim oružjem koje je imao pri sebi (tiganjem!) i odalamio iz sve snage "neprijatelja". Bio je to klasičan nokaut tiganjem u glavu – devojka je pala u nesvest držeći u ustima deo svoga momka. Sledi: hitan poziv dežurnoj medicinskoj službi, hitna intervencija, operacija, prišivanje... sve se ipak srećno završilo!

Bioskop. Mrak. Film strave, užasa, potoka krvi, nasilja i svega onoga što vole mladi, dogurao je već do druge trećine kada odjednom nestaje svakog svetla sa platna. Projekcija se prekinula. Totalni mrak. Oni koji su došli u paru koriste situaciju da se međusobno "uteše". Odjednom – dolazi svetlo. Sledi uobičajena graja, nekoliko povika, ali i jedan tužan krik iz poslednjeg reda - krik koji podseća na onaj koji ispušta nadraženi irvas! Šta se dogodilo. Momak i devojka su bili "u sred svoje priče" kada je došlo svetlo. Ona se uplašila i doživela nešto što se zove "vaginalni grč". U takvim slučajevima nemoguće je razdvojiti dvoje ljubavnika osim hirurškim putem, injekcijama - čitaj: stručnom intervencijom. Uz opšte odobravanje publike, momak je morao da iznese devojku prethodno prekrivši njihovu "neraskidivu vezu" mantilom. Sledi naravno bolnica, "raskid veze" itd.

Bio jednom jedan Englez. Sredovečan čovek. Delimično uštogljena, porodična osoba. Malo istrošenog zdravlja, ali ne usled starosti već zbog kilometraže (da citiramo Indijanu Džonsa). Toliko je bio pravi Englez da je obožavao da se kladi. Upravo stoga je decenijama igrao sportsku prognozu nadajući se, svake nedelje iznova, ogromnom dobitku.

Jednoga dana, kao što je činio već godinama, popuni on tiket, uplati ga i krene kući. Međutim, na ulici ga zadesi težak srčani udar. Gužva na ulici oko njega, hitna pomoć, brza operacija, puls čas staje – čas opet proradi, baj pas, jedan, drugi... stanje se stabilizuje... naš junak se nalazi van životne opasnosti... smešten je u šok-sobu.

Prolazi nekoliko dana. Neko od članova njegove porodice u džepu njegovog sakoa pronalazi tiket. Ispostavlja se da je to jedini dobitni tiket u tom kolu sportske prognoze. Premija je pola miliona funti. Kako mu saopštiti ovu vest? Srce mu je još slabo – postoji realna opasnost da ga šok posle lepe vesti ubije. Niko se ne usuđuje da našem junaku kaže kako su mu se snovi ostvarili – ni članovi familije, ni prijatelji, ni lekari. Niko ne želi da preuzme odgovornost. A onda – jedan mlađi lekar kaže: Ja ću mu to saopštiti! Mislim da znam kako ću to da uradim.

Nekoliko minuta kasnije mladi lekar ulazi u bolesnikovu sobu. On je budan, gleda ga i nespretno trepće. Lekar mu se nasmeši: Dobar dan! Vi ste jedan veoma srećan čovek! Preživeli ste tri teške operacije i eto vas – za koji dan ćete biti potpuno oporavljeni!

Na ove reči naš čovek samo uspe da promuca: Eto! Bogu hvala da me je pratila sreća!

Lekar nastavlja: S obzirom na ovu količinu vaše sreće bilo bi dobro da je iskušate i na drugi način. Igrate li možda lutriju, loto ili tako nešto?

Igram redovno sportsku prognozu, odgovori bolesnik.

Pa, to je sjajno, gromko nastavlja mladi lekar, sigurno ćete jednom osvojiti neku veliku premiju! Osobi sa vašom količinom sreće to će sigurno poći za rukom veoma skoro! Šta biste uradili kada bi dobili neku ogromnu premiju, recimo pola miliona funti?

Pacijent namah odgovori: Pola bih dao VAMA!

Na ove reči, mladi lekar ga iznenađeno pogleda, ukoči se naglo, padne na pod i umre. Njegovo srce jednostavno nije izdržalo!

Dođe vreme da jedan dobar beogradski policajac ode u penziju. Meseci penzionerskog života su prolazili u šetnjama, druženju sa bivšim kolegama, prisećanju... A onda, jednoga dana, bivši policajac se našao na Slaviji. Stajao je na tramvajskoj stanici čekajući prevoz sa još dvadesetak građana. Uskoro stigne i »sedmica«, vrata se otvoriše i počne uobičajeno izlaz – ulaz guranje. U jednom momentu, krajičkom oka, on primeti nekog mladića kako trči ulicom kao da ga jure smrtni neprijatelji. Razmahao se i rukama i nogama, širom razjapio vilice, trči iz sve snage. A iza njega – policajac! Juri za njim! Očigledno - pokušava da ga stigne. Skinuo kapu, zapenio.

U našem junaku probudiše se svi instinkti policajca – ko zna šta je ova bitanga skrivila, beži od zakona, želi da ostane nekažnjen za svoj zločin... Pošto je kriminalac trčao prema njemu, bivši policajac reši da stupi u akciju. Pomoći će kolegi! U trenutku dok je mladić protrčavao pored njega spretno mu podmetne nogu i barabino telo se prući po trotoaru. Naš penzioner se pobedonosno osmehnu, okrenu se u momentu ka kolegi koji je pritrčavao, taman reši da ga oslovi kad – policajac preskoči mladićevo telo, i, u poslednjem trenutku pre nego što će se vrata zatvoriti, uskoči u tramvaj. Zaprepašćen, naš junak se okrenu ka mladiću. On se digao sa trotoara, obrisao prašinu sa džempera koji je nosio, prišao penzioneru i – jednostavno ga nokautirao.

unak naše priče stanovao je s porodicom na devetom spratu jednog solitera u širem centru Beograda. Jednoga dana krenuo je na službeni put. Obukao je odelo, uzeo poslovnu tašnu, pozdravio se sa ženom, ćerkicama i ušao u lift. Spustio se do petog sprata i ušao u stan svoje ljubavnice! Neko vreme je već održavao "tesne" veze s njom i zajedno su skovali plan da iznenada "ode na sedmodnevni službeni put". Naravno, usledila je velika zabava na petom spratu, vođenje ljubavi do iznemoglosti, karte i televizor u kratkim pauzama... Prolaze dani. Četvrtog dana, neposredno iza ponoći, ljubavnica zamoli našeg junaka da odnese đubre u podrum. »Ne mogu sada da idem, šta ako neko naiđe; posle ću da ga odnesem« I zaista, oko tri sata ujutru čovek uze kantu, i, onako u pidžami, odnese đubre u podrum. S praznom posudom vrati se liftom na "sladostrasni sprat" i zadesi se ispred vrata svoje ljubavnice. Posegnu za kvakom, kad ono – vrata zaključana. Očigledno, njegova draga je rešila da se malkice zafrkava s njim. Nasmeja se čovek i pozvoni nekoliko puta. Ništa. Pozvoni on još jednom, začuše se koraci i vrata mu otvori NJEGOVA ŽENA!

Bili jednom mladić i devojka. Već su nekoliko godina bili u vezi, sve je savršeno funkcionisalo i trebalo je da se konačno i venčaju – najverovatnije u maju, tako su planirali. Početkom godine u kojoj je trebalo da ozvaniče svoju vezu jedan njihov zajednički drug počeo je da ih posećuje nešto češće nego što je običavao do tada. Naime, u prethodnih godinu dana završavao je fakultet – tri teška ispita i diplomski ostavio je iza sebe posle dugog učenja i sada je ponovo "izašao u društvo". Bio je "viđen" kao kum svog drugara na predstojećem venčanju. Početkom marta te godine (kraj 80-ih) osvanuo je neočekivano topao dan, pravi nagoveštaj proleća. Bila je to prava prilika da se "otvori sezona šetnji po Kalemegdanu". Stoga dotični momak pođe kod svojih prijatelja da ih pozove u šetnju. Kod kuće je bila samo devojka – njen "budući" je otišao nekim poslom i bilo je malo verovatno da će se brzo vratiti. Devojka stoga predloži da ona pođe sama u šetnju sa prijateljem... Kalemegdan, mnogo šetača, među njima i njih dvoje. Pričaju nešto, zbijaju šale. U jednom trenutku ona "prospe neki fazon", a on stade da se smeje i, kako to ponekad radimo sa prijateljima kada nas zasmeju, prigrli je u momentu jednom rukom i privi je za čas uz sebe. Ovaj "zagrljaj" nije trajao više od dve sekunde.

Iste večeri sledi meteorološki izveštaj u Dnevniku Televizije Beograd. Uz kadrove sa Kalemegdana ide tekst: "Današnji sunčan dan izmamio je mnoge Beograđane na Kalemegdan, među njima i mlade, zaljubljene parove..." U tom trenutku, u krupnom kadru je dvoje naših junaka, baš u onom momentu kada su "bili zagrljeni". Emisiju su gledali roditelji zvaničnog dečka, odmah su mu telefonirali i ispričali šta su videli na tv programu. Sledi teška svađa, objašnjenja, suze, neverica, teške reči... Na kraju mladić raskine vezu sa devojkom. Posvađa se sa drugom. Tešeći svoju drugaricu, ovaj drugi je na kraju zaprosi i, godinu dana kasnije njih dvoje se venčaju!!!

Pitanje koje sledi je vrlo zanimljivo – šta mislite koji je od njih dvojice gađao jajima zgradu Televizije u protestima koji su se zbili nekoliko godina kasnije? Nije isključeno ni da su to radila obojica.

Židov koji luta
‘Židov koji luta’ je figura iz srednjovjekovnog kršćanskog folklora, a legenda o njemu počela se širiti Europom u 13. stoljeću. Legenda govori o Židovu koji je vrijeđao Isusa na njegovom putu do križa i zbog toga je proklet te luta Zemljom sve do Smaka svijeta.
Podrijetlo i narav ”lutalice” variraju od priče do priče: po nekim varijantama on je bio postolar po drugima pak trgovac, a po trećima je bio vratar na imanju Poncija Pilata. I samo podrijetlo ove legende je upitno. Neki elementi su možda uzeti iz priče o Kainu, koji je kažnjen sličnom kaznom – da luta zemljom i više nikad ne ubire plodove sa svog rada, jer će svaki plod koji takne propasti i uvenuti.

Papisa Ivana
Legenda o papi Ivani ili papisi je priča o ženi koja je postala papa i predsjedala katoličkom Crkvom nešto manje od tri godine sredinom 9. stoljeća, između pape Leona IV. i Benedikta III. (iako je između njih po povijesnim izvorima bilo svega dva mjeseca razlike).
Papisa Ivana poznata je iz legenda koje su kružile Europom tijekom srednjeg vijeka. Ivana je po toj legendi bila kćer engleskog misionara i saske poganke, koja je kao Ivan Anglicus sredinom 9. stoljeća sjela na papinsko prijestolje.
Mnogi moderni povjesničari i teolozi smatraju je izmišljenom figurom, nastalom kao satira na korumpiranost svećenstva i pad morala tadašnjih crkvenih vođa.
Priča o papisi Ivani poznata je iz 13-stoljetnih kronika Martina iz Opave, koja je napisana 500 godina nakon navodnog postojanja papise Ivane. Stručnjaci danas negiraju njeno postojanje, no u ovu priču mnogi su vjerovali stoljećima, među njima čak i mnogi pripadnici visokih katoličkih krugova, no suvremena povijesna znanost tvrdi da ”nema nikakvih dokaza da je žena postala papa”.

Izvor mladosti
‘Izvor mladosti’ je legenda o izvoru koji pomlađuje svakoga tko se napije njegove vode. Ironično, često se Florida spominje kao moguća lokacija ovog izvora. Vječan mladost je dar kojim su nagrađeni brojni junaci mitova i legendi, a priče o predmetima poput kamena mudraca, univerzalnom lijeku i eliksiru života raširene su diljem Euroazije, pa i drugdje. Nažalost, starije verzije legendi američkih Indijanaca (prije nego je Stari svijet postao stari) nisu poznate osim iz fragmenata španjolskih kronika koje su sačuvale mali dio ove bogate tradicije.

Sveti gral
Po kršćanskoj mitologiji Sveti gral je bio posuda, tanjur ili pehar koju je koristio Isus na posljednjoj večeri i koji posjeduje čudotvorne moći. Povezanost Josipa iz Arimateje sa Svetim gralom potječe od legende Roberta de Borona, koja je nastala u 12. stoljeću, po kojoj je Josip primio Sveti gral od prikaze Isusa i poslao ga je sa svojim sljedbenicima u Veliku Britaniju. Razvoj legende o Svetom gralu pratili su brojni kulturni povjesničari. Riječ je o legendi koja se prvo pojavila u viteškim pričama, kao derivat iz nekog pretkršćanskog folklora, krajem 12. i početkom 13. stoljeća. U početku su se priče o Svetom gralu uglavnom odnosile na Persifala da bi kasnije u priče uključilo još materijala iz arthurijanskih legendi i priča.
Trenutno najpopularnija verzija priče o Svetom gralu je ona koju zastupa Dan Brown u svom romanu Da Vincijev kod.

Matori besedi: "Krenem ti ja tako u lov, poveo svog psa, kad se on nešto uzjoguni, nanjušio velim divljač. Istrči zec pred pušku, ja opalim i zec pade. Pas odskakuće, onjuši zeca, ja pokupim životinju, ali pas nešto nervozan. Trči on dalje, ja za njim, kad - ne lezi vraže - malo dalje leži lisica (il' lasica, ne sećam se). Znači, ubio sam dve životinje jednim metkom. Eeeee, ni tu nije kraj, pas otrča dalje, i ja vidim - srna. Jednim metkom - tri životinje. I tu pas ne izdrža i reče mi: "Svaka ti čast"

Dakle, početkom devedesetih, pre mobilnih telefona, scena u nekom novobeogradskom busu: ulazi na sred busa mlađani tip, totalno normalnog izgleda, šorc, letnja maja, velika sportska torba, kao da se vraća sa treninga. Stoji on tako baš na sredini, "harmonici" autobusa, i otvara sportsku torbu. Vadi iz nje stari budilnik, i to baš stari, ne digitalan, nego one vekerice što imaju zvono ko vatrogasci. Navija ga navija, a sve onako šeretski upućuje poglede ljudima oko sebe, jer su ga par njih već počeli gledati pitajući se valjda šta radi ovaj dečko sa antikvitetom od sata u torbi. Zatim vadi telefonsku slušalicu, za koju je još prikačen kabl i premešta i nju po torbi, koju zakopčava. Namigne on tim dvoje-troje ljudi oko sebe onako u fazonu "e paz'te sad" i odšeta se napred, bliže vozaču. Ni za minut-dva, sve prenula jaka zvonjava. A momak hladan kao tečni azot, otkopčava torbu, petlja nešto po njoj, zvonjava utihnu, i vadi telefonsku slušalicu i prinosi je uvu. I on tako nasred autobusa poče da kao vodi razgovor na telefonu, a od slušalice se kabl završava negde u torbi biggrin.gif Možete zamisliti bakutanere oko njega koji se kao trude da ga ne gledaju, a ne mogu da veruju očima. Pričao je tako najnormalnije 2-3 minuta i sišao na sledećoj.

Pre nekoliko godina, gostovanje Rada u Crnoj Gori, cini mi se da se radilo o Mogrenu iz Budve, dok su jos bili u ligi. I negde na poluvremenu lik zapali na plazu da napuni par flasa sa morskom vodom za ortaka koji ima problema sa disanjem, astmom sta li. Jod i te fore, sta znam. Zavrne nogavice, udje u more do kolena i puni flase, kad cuje sa ledja: "Sto cinis to jadan?" Dva krsna zandara jako zacudjena iza njega posmatraju. Lik objasni da je hteo da malo morske vode za ortaka plus kao da ponese uspomenu i tako to. A jedan od dvojice znacaka ce njemu: "Ej nemoj se, shprdat' sa nama, nego vracaj to more nazad!"

Vracam se sa preterane zuraje na vikendici, negde na Fruskoj gori. Prelazim ti sa zoljom preko mosta, kada cujem avione. Kontam bice ***. Odjednom, s moje desne nesto rokne i odbaci me preko ograde mosta. Ja se nekako uhvatim za ogradu, pogledam dole, ispod mene Dunav. Sada ne znam dal da se bacim u Dunav, jer ako budu roknuli jos jednu bombu bice sranja.
Kad odjednom vidim, kako mi motor pada iz vazduha. A sve se to desava u delicu sekunde. I ja ti tu uvatim motor nogama.
Kada sam video da su prestali izdignem se na misice, iscupam motor i zapalimna neku trecu zuraju.

Policajac je kelnerici u jednom restoranu obećao pola premije na lotou i, pošto su se svi brojevi „skockali“ on je dobio 6 miliona dolara. Održao je reč i kelenerica je dobila najveći „bakšiš“ u istoriji – 3 miliončića. Ovo se dogodilo 1984. godine, a po ovoj priči je i snimljen film „It could happen to you“ sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi. U originalnom događaju policajac se zvao Robert Kaningem, a kelnerica Filis Penzo. A picerija je bila „Salova picerija“ u Njujorku.

koti Tarnbul je 25. marta 1995. godine u kolačiću sreće (koji se deli uglavnom po kineskim restoranima) pronašao kombinaciju brojeva koje mu je kolačić predlagao za igru na lotou. Bili su to brojevi 10, 24 , 27, 29, 40 i 46. Kasnije, istog dana, njegova žena Barbara je, u jednom drugom kolačiću sreće pronašla istu kombinaciju brojeva. I oboje su je odigrali sutradan. I oboje su dobili po 814 hiljada dolara na teksaškoj lutriji!

Vilijem Kari iz Bostona je 1990. osvojio na lutriji 3,6 miliona dolara i odmah potom umro od srčanog udara izazvanog velikom srećom. Četrnaest godina kasnije dobitnika na lotou Karla Atvuda je samo jedan sat posle dobitka pregazio kamion.
Margaret Jorgenson je umrla 1951. godine, a testamentom svoj imetak (700 hiljada dolara) ostavila izvanredno ljubaznom čoveku koga je upoznala na putu u Čikago i sa kojim se poznavala samo četiri sata!

Covek se sam vracao kuci i na jednoj livadi video je, obasjano mesecinom, malo jare. Malo se iznenadio, pomislio da se jare izgubilo, a onda poceo da ga zove, sigurno u nameri da ga odnese kuci... Cucao je tako i zvao jare "Dodji jare, dodji ovamo..."

A onda se jare okrenulo, pogledalo ga pravo u oci i dubokim glasom reklo "Dodji ti ovamo!"


ovo sam čuo 100 put i svi se zaklinjali da je to bio njihov deda

Vozač autobusa
Vozač autobusa zadužen za prijevoz psihičkih bolesnika na jednoj od svojih ruta odlučio je zaustaviti autobus i otići na piće u obližnji bar, ostavljajući 20 vezanih pacijenata u vozilu. Kada se vratio natrag, dočekao ga je prazan autobus. Kako se od njega očekivalo da 20 pacijenata doveze u državnu bolnicu za psihičke bolesnike, odlučio se na očajnički potez.
Vozio je autobus do prve autobusne stanice i dopustio ljudima koji su čekali običan autobus na uđu unutra, zatim ih je odveo u bolnicu. Osoblju je, zatim, rekao da se radi o jako agresivnim pacijentima i da ih treba vezati.
Većina nesretnih ljudi i bolnici je i poludjela, a pravi pacijenti nikada nisu pronađeni.

Ukleti tunel
Sensabaugh tunel u američkom gradu Tennesse lokalnim stanovnicima tjera strah u kosti. Poznat je kao ukleto mjesto puno zla, koji je u prošlosti bio poprište stravičnih zbivanja. Jedan urbani mit kaže da je u tunelu ubijeno mnogo djece i odraslih ljudi na najgroznije moguće načine. Svjedoci tvrde da se u tunelu mogu čuti vriskovi i užurbani koraci te plač djeteta. Priča se, također, da ako auto u tunelu ugasi motor da ga ne može ponovno pokrenuti.

Ljudi govore da su u tunelu, kroz retrovizor, vidjeli spodobe koje se približavaju njihovom vozilu. Svjedoče o i čudnim svjetlima koja se pojavljuju na kraju tunela, a neki tvrde da su pri izlasku iz tunela zamjetili otiske dječijih ruku po svom autu.

Neobjašnjiva fotografija
Samohrana majka vratila se kući nakon napornog radnog dana, te je odložila svoj novi mobitel na stolić u dnevnoj sobi, prije no što se smjestila na kauč pred TV-om.

Njen 6-godišnji sin poželjeo se igrati s mobitelom, a majka mu je to i dopustila. Nakon nekog vremena, žena je odlučila ići spavati, no prije toga ušla je u sobu svoga sina, koji je zaspao s njenim mobitelom u ruci.

Provjeravajući što je sin radio na mobitelu, vidjela je nekoliko fotografija, te je mutne stala brisati. Među njima bila je i fotografija njenog uspavanog sina na krevetu, a u kadru se vidjelo lice neke stare žene.

Neobjašnjiva fotografija
Samohrana majka vratila se kući nakon napornog radnog dana, te je odložila svoj novi mobitel na stolić u dnevnoj sobi, prije no što se smjestila na kauč pred TV-om.

Njen 6-godišnji sin poželjeo se igrati s mobitelom, a majka mu je to i dopustila. Nakon nekog vremena, žena je odlučila ići spavati, no prije toga ušla je u sobu svoga sina, koji je zaspao s njenim mobitelom u ruci.

Provjeravajući što je sin radio na mobitelu, vidjela je nekoliko fotografija, te je mutne stala brisati. Među njima bila je i fotografija njenog uspavanog sina na krevetu, a u kadru se vidjelo lice neke stare žene.

Duh djeteta
Fotografija koju je uslikao dečko djevojke na slici nastala je zato što mu je bilo čudno ponašanje njihove mačke. Životinja nije prestajala mijukati na vrata terase. Nakon što su vidjeli sliku, dečko i djevojka bili su prestravljeni.
Na fotografiji su zamjetili obrise male djevojčice, koju nisu vidjeli prije fotografije. Kuća u kojoj živi taj par, koji nema djece, navodno je stara stotinu godina.

Beizizražajna
U ljeto 1972. godine bolnica Cedar Senai zaprimila je pacijenticu bijele, krvave haljine koja je kod osobolja izazvala zgražanje i strah.

Djevojka je bila blijeda, ukočena lica koje je bilo umrljano šminkom. Osim očiju, lice nije pomicala, izgleda poput lutke iz izloga. Njena pojava toliko je uznemirila doktore i medicinske sestre da su je vezali za krevet, s namjerom da pozovu policiju.

Tada su joj pokušali dati sedativ, na što se njeno tijelo počelo izvijati i žestoko se opirala. Nakon toga okrenula se licem prema doktoru i nasmješila se. Prestravljeno osoblje vidjelo je da umjesto zubiju ima šiljke.