Šta je sve potrebno našem telu? Situacija je pomalo zbunjujuća sa svim tim informacijama kojima nas svakodnevno bombarduju.Jednog dana najvažniji su suplementi folne kiseline, a drugog je potpuno nezamislivo ako ne pijemo riblje ulje. Ako bismo konzumirali sve što nam mediji preporučuju u telo ćemo unositi više tableta od prosečnog starca.
Kao rezultat te situacije mnogo ljudi ne unosi dovoljno hranljivih materija.
Sada vam doktorke Tanja Zukerbot i Lise Drejer preporučuju koji su vam vitamini zaista potrebni.
Kalcijum (1.000 mg dnevno): Za vaše kosti
Unošenje dovoljno kalcijuma je važno kako bi vaše kosti ostale zdrave i kako biste sprečili pojavu osteoporoze. "Kako starimo naša koštana masa se smanjuje,” objašnjava Zukerbot, “zato bi vaša dnevna doza kalcijuma trebalo da iznosi između 1000 i 1.500 mg dnevno”. Kalcijum dobijate iz mleka, niskomasnog sira, jogurta i namirnica od soje. “Jedna čaša niskomasnog jogurta sadrži oko 450 mg kalcijuma, skoro polovinu vaših dnevnih potreba,” kaže Drejer. Vitamin D (600 IU dnevno): Pomaže apsorpciju kalcijuma
Vitamin D važan je koliko i kalcijum. “Bez vitamina D, vaše telo ne može da apsorbuje kalcijum,” kaže Zukerbt, “on aktivira kalcijum u vašem krvotoku.” Do vitamina D lako dolazimo, uglavnom preko sunčevih zraka. Dovoljno je izlaganje suncu desetak minuta, 3 puta nedeljno. Takođe ga ima u jajima, mleku, soku od narandže i ribi. Derivati vitamina B (1.3 mg B6; 2.4 mcg B12; 400 mcg of folata): Za vaš mozak
B vitamini su važni za funkcionisanje mozga, za formiranje crvenih krvnih zrnaca i građenje DNK. Naravno, vitamini B važni su i za lepu kožu i jaku kosu i nokte.
B6 možete dobiti iz krompira (jedan srednje pečeni krompir sadrži 35% od potrebnog dnevnog unosa vitamina B6). Banane, žitarice, meso, ovsene kaše takože sadrže B6. Što se tiče B12, njega ima u ribama, mleku, mesu i jogurtu. Omega-3 fmasne kiseline: Za srce i kožu
Ove masne kiseline deluju protiv upala i održavaju srce zdravim. Ima ih u lososu, tunjevini, lanenim semenkama i orasima: One pomažu podmazivanju vaše kože i pomažu joj da bude mekana, glatka i mladalačka. Ako niste ljubitelj ribe, uzimajte dodatak ribljeg ulja, koji, u proseku, sadrži oko 3000 mg dnevne doze. Protein: Za vašu kosu
"Jaka, sjajna kosa i zdravo vlasište zahtevaju kvalitetnu proteinsku ishranu", kaže Drejer. Ona preporučuje da se četvrtina kalorija konzumira iz proteina (oko 94 g proteina dnevno). Hrana kao što su meso, živina, riba, pasulj, orasi i semenke će obezbediti zdravu kožu glave i i zdravu kosu. Cilj je da jedete hranu bogatu gvožđem (18 mg dnevno), kao i posno meso živine, suvo voće i obogaćene žitarice, koje pomažu da crvena krvna zrnca dospeju u folikul dlake. Vitamin A (2,333 IU dnevno): Za imuni sistem
Vitamin A može doprineti boljem vidu, održava kožu zdravom i jača imuni sistem; nedostatak ovog vitamina uzrokuje slabe i lomljive nokte. Kako biste unosili dovoljno vitamina A jedite mleko i šareno voće i povrće. Pošto vaše telo može da konvertuje beta karoten u vitamin A, možete konzumirati i hranu poput bundeve, šargarepe, čilija, manga, dinje i kajsija. Gvožđe (18 mg dnevno): Za vašu krv
Gvožđe je ženama potrebno kako bi sprečile pojavu anemije. Ona nastaje kada telo nema dovoljno hemoglobina u svojim crvenim krvnim zrncima koje bi obezbedilo kiseonik za tkiva. Anemija može uzrokovati nesvesticu i glavoboje. Naročito je važno da unosite dovoljno gvožđa kada imate menstruaciju. Dobijate ga iz mesa, živine, pasulja, jaja…
izvor