Paradentoza

Parodontopatija je, posle karijesa, najrasprostranjenija bolest savremenog sveta.To je oboljenje potpornog aparata zuba, hronicnog karaktera bez burnih klinickih simptoma, koje vremenom dovodi do klimanja i gubitka zuba .
Parodont je jedna funkcionalna celina pojedinih tkiva koja podupire zube, a sastoji se od gingive, dezmodonta, cementa zuba i alveolne kosti.
Gingiva (desni) je deo sluznice usne šupljine koja prekriva vrat zuba i cvrsto prianja uz zub.
Dezmodont (periodontni ligament) je vezivno tkivo bogato kolagenim vlaknima, koje okružuje koren zuba pokriven cementom i pricvršcuje zub za alveolu, održavajuci funkcijske odnose izmedu njih.
Cement je mineralizirano vezivno tkivo slicno kosti u kojem su ucvršcena dezmodontna vlakna. Prekriva koren zuba od caklinsko-cementne granice do apeksa, gdje delom ulazi u korenski kanal.
Alveolni nastavak je deo vilicne kosti u kojem je formiran zaštitni prostor zubnih korenova.

Uzroci paradentoze se mogu svrstati u 3 glavne grupe:
1. marginalnu infekciju parodonta,
2. funkcionalne smetnje,
3. endogene smetnje.

1. Marginalna infekcija je stvaranje bakterijskih naslaga-plak koji se smatra najvažnijim uzrokom gingivitisa i parodontitisa. Nakupljanja zubnog plaka i kamenca , u najblažem obliku dovodi do iritacije gingive i gingivitisa . Gingiva menja boju iz ružicaste u crvenu, bolna je, otecena i na svaki dodir krvari. Zubni kamenac se ne stvara ako se ne stvara zubni plak . Sastoji se pretežno od mrtvih mineraliziranih bakterija, koje više nisu sposobne da stvaraju enzime i tako izazivati zapaljenje, medutim mineralizacijom mikroorganizama plaka dolazi do stvaranja grube površine što pospešuje zadržavanje živih mikroorganizama, a time i zapaljenje gingive i parodonta. Supragingivni zubni kamenac odlaže se na površinu zuba uocavamo ga iznad ruba gingive u obliku beložutih umereno tvrdih naslaga. Subgingivni zubni kamenac se taloži na površini zuba ispod ruba gingive. Tamno smed je, vrlo tvrd i cvrsto prianja uz površinu korena zuba.
Neleceni i zanemareni gingivitis pre ili kasnije, u zavisnosti od imuniteta domacina, progresijom zahvata dublja tkiva parodonta i prelazi u paradentozu. Karakteriše je propadanje periodontalne veze na vratu zuba, resorpcija alveolne kosti koja obuhvata zube, stvaranje parodontnog depa. Ima hronican progresivan tok , koji uglavnom kod nelecenih slucajeva završava potpunim gubitkom potpornih struktura zuba, njegovim klimanjem i gubitkom.


2.Funkcionalne smetnje: ljudi koji stišcu i škripe zubima razvijaju jake žvacne sile koje oštecuju potporne strukture zuba i cine ih podložnijima razvoju paradentoze

3. Dobro je poznato da su neke opšte bolesti i smetnje u metabolizmu uvek propracene gingivitisom i progresivnom destrukcijom parodonta. Najveci rizik od parodontnih oboljenja imaju dijabeticari kod kojih je prisutna visoka koncentracija proteina koji oštecuju parodont, a ujedno u pljuvacki i veca koncentracija polisaharida koji služe kao idealno hranilište za bakterije. Isti tako, u jednu od najvecih rizicnih skupinu spadaju pušaci kod kojih je ucestalost parodontnih oboljenja cak cetiri puta veca nego kod nepušaca. Hemijski spojevi iz duhanskog dima štetno djeluju na parodontna tkiva na nacin da smanjuju njihovu prokrvljenost i obrambene mehanizme, te pogoduju smanjenu oksigenaciju. Posledica svega je i nakupljanje veceg broja bakterija i brzo uznapredovanje bolesti kod pušaca do klimanja i ispadanja.
Jednako je ugrožena i grupa ljudi s bolestima imunog sistema, osobe sa genetskom predispozicijom. Na tu sklonost se nadograduju uslovi okoline(plak, pušenje, menopauza…) i zajedno uzrokuju paradentozu. Istraživanjima je dokazano da 30% Evropljana ima genetski visoku predispoziciju za razvoj paradentoze (genotipom IL-1), kod njih se paradentoza javlja pet puta cešce.

Starenje : ispitivanja dokazuju da skoro polovina žena starijih od 55 godina boluje od paradentoze. U starijem dobu smanjeno lucenje estrogena izaziva osteoporozu svih kostiju a time i potporne kosti zuba. Smanjuje se lucenje pljuvacke koja štiti sluznicu usta.


Rana dijagnoza parodontnih bolesti od izuzetne je važnosti za uspeh njenog saniranja. Sprovodi se na temelju anamneze, klinickog pregleda, prilikom cega se odreduje stepen prisutnosti plaka, zubnog kamenca, stepen zapaljenja gingive, dubina džepova, pokretljivosti zuba, i nestanak kosti prema rentgenskom snimku. Parodontna bolest se smatra bolešcu plaka tako da je kontrola plaka u terapijskom smislu kljuc njenog uspjeha. Cilj joj je zaustaviti zapaljenje, ukloniti parodontne džepove, zaustaviti resorpciju kosti i osigurati takvo okruženje usne šupljine koje ce bolesniku omoguciti održavanje njene higijene bez prisutnosti plaka.


izvor