Retkost i lepota blizanaca

Dolazak na svet jedne bebe menja iz osnova dotadašnji život roditelja. A kada je radost dvostruka-i promene su veće. Šta moraju da znaju, i na šta treba pripremiti roditelje koji će dobiti dve bebe?



Dok je u porodilištu, žena koji rodi blizance uglavnom najviše brine o tome kako je prošao porođaj, da li je sa bebama sve u redu, koliko su napredovale, i da li su ih pregledali specijalisti koji prate razvoj blizanaca. Međutim, veoma je važno da u Savetovalištu dobije neophodna uputstva o daljim kontrolama, i da joj se na vreme ukaže na sve ono što prati bebe blizance, jer su oni stvarno posebni. A zbog duplih pelena, podoja i obaveza, roditelji mogu nešto da previde. Da ne bi došlo do propusta, potražili smo mišljenje i savet pedijatra dr Verke Obućine iz Doma zdravlja "Mladenovac".

Prisutni rizici

Postoji nekoliko osobenosti vezanih za blizanačku trudnoću, pa sve majke koje ih očekuju treba dobro da se informišu, jer su zamke koje nosi takva trudnoća brojne. Prvo, treba reći da se oko dva odsto svih porođaja posle 20. nedelje trudnoće završava rađanjem blizanaca, a u 12-20 odsto slučajeva - blizanačka trudnoća se dijagnostikuje tek na početku porođaja. Interesantno je da se verovatnoća rađanja blizanaca povećava sa starošću majke (između 35 i 39 godina), sa dejstvom hormona datih u terapijske svrhe, socijalnim statusom, telesnom visinom majke... A ono na šta stručnjaci upozoravaju poslednjih godina jeste i podatak da verovatnoća rađanja blizanaca opada sa pothranjenošću majke.

Jedan od najznačajnijih faktora odgovornih za moguće komplikacije jeste prematuritet, tj. činjenica da se blizanačke trudnoće završavaju prevremenim porođajem (pre 37. nedelje trudnoće). Samim tim, logično je da su takve bebe uglavnom nezrele, jer na svet dolaze pre nego što je njihov organizam dovoljno spreman da prihvati uslove spoljašnje sredine.

Po čemu se razlikuju

Telesna težina blizanaca je najčešće manja od uobičajene telesne težine beba jednostruke trudnoće za odgovarajuću dob. Blizanci rastu uobičajenom brzinom do tridesete, odnosno 34. nedelje trudnoće, kada njihova zajednička težina dostiže oko četiri kilograma. Posle toga je rast usporen, i rađaju se sa manjom težinom nego što bi bila u tom periodu težina bebe koja nije blizanac.

Postoji i pojava koja se naziva "feto-fetalna transfuzija". U tom slučaju, krvni sudovi blizanaca budu tako povezani da jedan od njih koristi takav način cirkulacije i ima "bolju" krvnu sliku na rođenju, dok drugi ostaje anemičan.

Još nešto, kod blizanca koji se rađa drugi po redu postoji dva do četiri puta veći rizik za pojavu otežanog disanja - zbog nezrelosti pluća, i stresa koji se javlja u tih par minuta razlike.

Bez obzira na sav rizik koji trudnoća nosi, najčešće uz stručan nadzor akušera i ostalog osoblja u porodilištu - blizanci se rađaju po planu i bez velikih komplikacija. Oni se razlikuju u telesnoj težini, ali to ne znači da lakši blizanac neće na kraju prve godine biti napredniji od onog koji je bio teži na rođenju.

Obzirom na prevremenost rađanja blizanaca, u prvim mesecima postoji zaostajanje u razvoju, koje se do kraja prvih 12-18 meseci života spontano povlači. U prvom mesecu života, tj. neonatalnom periodu, veoma je važno da lekar utvrdi neke promene koje mogu biti opomena da je potrebno da se, osim pedijatra, u praćenje rasta uključe (najčešće) neurolog i fizijatar. Te promene su često rezultat majčinih problema (infektivne boleti, dijabetes, mokraćne infekcije. . .), ili samog ploda.

Često se dešava da je kod blizanaca na rođenju potrebno primeniti oksigenoterapiju, tj. terapiju kiseonikom. Takva terapija može u pojedinim situacijama da dovede do oštećenja vida, pa je potreban oftalmološki pregled u periodu od šest do osam nedelja starosti.

Neophodna je pomoć i podrška

Vakcinaciju prevremeno rođenih beba ne treba odlagati. Naprotiv, toj deci je potrebnije da budu zaštićena od pojedinih bolesti, jer je njihova odbrambena moć manja nego kod beba rođenih u terminu.

Posebna odlika razvoja nedonoščadi je da su ona na rođenju hipotonična, tj. mlitavija nego što su bebe rođene u terminu. U vreme porođajnog termina, te bebe su najpre u hipertonusu - i to više gornjih ekstremiteta, da bi do četvrtog meseca od termina porođaja tonus bio izjednačen.

Rođenje blizanaca predstavlja za mamu novu okolnost za koju ona, ma koliko se pripremala, nikada nije dovoljno spremna. Pored fizičkih obaveza koje su u ovim situacijama duplirane, potrebno je da mama razvije bliskost i pokaže nežnost svojim bebama. Sve ono što jedna beba očekuje od mame: kupanje, presvlačenje, hranjenje, nega, nežnost, tepanje, maženje... to u ovoj situaciji treba udvostručiti. Naravno da je takvoj mami neophodna pomoć supruga, jer ne može sve sama da obavi. Očevo prisustvo je tada podjednako važno kao i majčino, a ujedno je i prilika da se otac pripremi za situacije kada će možda morati na par sati da ostane sam sa bebama.

Kao i kod ostale dece

Prohtevi blizanaca su isti kao i kod svih beba. Hranjenje, presvlačenje i održavanje opšte higijene su osnovni preduslovi da se bebe osećaju udobno i zadovoljno, a ne odbačeno i nelagodno. Svoje nezadovoljstvo izražavaju plačem, odbijanjem obroka, poremećajem sna, što za majku predstavlja upozorenje da treba da se javi pedijatru, koji će pregledom utvrditi zašto se bebe tako ponašaju.

Zbog male težine na rođenju i nezrelosti, blizanci moraju češće da budu ponuđeni dojenjem, odnosno obrokom adaptiranog mleka, ukoliko ne sisaju. Dešava se da bljuckaju posle obroka, što ne predstavlja ništa neuobičajeno za zdravu bebu. Najčešće je u pitanju halapljivost bebe koja se naguta vazduha, i kada taj mehur krene iz želuca, on podigne i hranu koja se iznad njega nalazi. Bebu pritom treba okrenuti na bok, nakon toga presvući, i očistiti kožu od neželjenog sadržaja.

Jednojajčani i dvojajčani blizanci

Osnovne činjenice vezane za blizance govore da su blizanci različitog pola uvek dvojajčani, a jednojajčani blizanci su uvek istog pola. Učestalost jednojajčanih blizanaca je upadljivo kostantna i iznosi 3-5 na 1000 trudnoća, dok učestalost dvojajčanih blizanaca varira od 4-50 na 1000 trudnoća. Smatra se da je rađanje jednojajčanih blizanaca slučajan fenomen, a dvojajčanih - rezultat većeg broja ovulacija, i da pokazuje familijarnu tendenciju.

Imate privilegiju
Mada vam se čini da bebe nikada neće da porastu, i da ćete stalno biti u začaranom krugu duplih pelena, flašica, benkica, i svega što prati najmlađe blizance - nije tako. Period prve godine njihovog života i, kasnije, prohodavanja je stvarno težak. Morate duplo da pazite, "krivite leđa", opominjete i brinete. Ali, i to će proći, a onda dolazi veliko olakšanje i uživanje. Vi ipak odgajate dva deteta istovremeno. Ako odlučite da više ne rađate, nećete opet imati buđenja noću, prepovijanja, plač, brigu i zbunjenost oko beba - kojima je potrebna velika pažnja, bez obzira da li vi to možete da izdržite. Pokušajte sebi da olakšate, potražite pomoć najbližih. Neka vam se nađu uvek kada su slobodni. Vi imate nešto što je dragocena retkost, koju treba dobro čuvati, i na blizance treba tako gledati.


Izvor:Yumama

Kad dođe moje vrijeme za to i kad se sve posloži kako treba,
nadam se da ću imati blizance!

Hanna... ::

Kad dođe moje vrijeme za to i kad se sve posloži kako treba,
nadam se da ću imati blizance!

Takodje

mogućnost rađanja blizanaca je uslovljena nasleđivanjem po ženskoj liniji...

ako žena ima nekog iz familije ko ima blizance onda je moguće, sve ostalo je naučna fantastika...

Juhuuhuhuhuuu! Po toj teoriji, postoji mogućnost!

a možda ubodeš čak i trojke..

Ahahahaha, možda!