Bundeva

BUNDEVA [Cucurbita pepo L.]


narodni naziv:
bundeva, bela bundeva, belokorka, dulek, ludaja, bela tikva,buca, tikva, budimka, bela ludaja, dudanja, bundevka, zuta tikva

engleski naziv: PUMPKIN

Opis biljke:
Bundeva je jednogodišnja zeljasta biljka, poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta.
Nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu. Seme se koristi za ublažavanje tegoba uvećane prostate i pozitivni efekti su dokazani. Uzgaja se ne samo zbog jestivog ploda koji moze biti težak i preko 10 kilograma, već i zbog semenki od kojih se pravi lako varljivo ulje. To su jednogodišnje biljke sa šupljim, po nekoliko metara dugim vrežama. List im je širok, na dugačkim peteljkama. Imaju izrazito žut cvet. Krupnim okruglim plodovima hrani se stoka. Cvetanje počinje u junui traje do mrazeva. Glavnu. Bundeva sadrži u sebi masnog ulja, pektina, belančevina, sećera, karotina, manganove soli, vitamina C,fosforne kiseline, fitosterina i salicilne kiseline. Žućkasto ili narandžasto meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Pored manjih količina belančevina, ugljenih hidrata i masti, tu je niz vitamina (karotina ili provitamina A, C i vitamina B grupe - B1, B2, B3, B6, folne kiseline i drugih), kao i mineralnih sastojaka (kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožda). A tu su i oligo i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna. Što se tiče energetske vrednosti, ona nije visoka: u 100 grama ploda ima samo oko 30 kalorija, tj. 126 kJ.

Seme bundeve, koje se takodje često koristi i u ishrani i u narodnoj medicini, ima oko dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, pošto sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti. Ali, i tu se nalaze vitamini B1, B2 i niacin, zatim minerali (najviše ima fosfora i gvožda), kao i niz drugih zaštitnih i lekovitih sastojaka, od celuloze i pektina do fitosterina, fitina, salicilne kiseline i drugog.

Bundeva se može jesti pečena ili kuvana i spada u zdravu i lekovitu hranu. Svakodnevna kura, koju čine svež sok, kuvano ili pečeno bundevino meso, pokazalo se dobro u lečenju psorijaze. Koštice od bundeve, oguljene ili pečene odlično su sredstvo protiv crevnih parazita. I pored izuzetnih svojstava bundeva je slabo zastupljena u domaćem jelovniku sto je prava šteta.

Lekovito delovanje:
U narodnoj medicini se plod bundeve preporučuje kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma, naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike. Smatra se i da je odlična dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabetičare (ako se tokom pripreme ne zasladjuje), kao i osobe sa oboljenjima želudca i tankog creva ili one koji pate od krvavih proliva. Svima se preporučuje kuvana i pečena bundeva ili sveže ocedjen sok. U novije vreme otkriveno je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze. Seme bundeve je, takodje, lekovito i najčešće se preporučuje kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv decjih glista i pantljičare. Mogu ga uzimati i deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i stariji, kao i oni sa bolesnom jetrom. Seme bundeve olakšava tegobe obolelih od prostate koji treba da ga jedu svakodnevno. Posebno je pogodno seme bundeve golice, koje se kupuje u bio-radnjama i onim sa zdravom hranom. Ovo seme ne treba ljuštiti. A kada se ljušti seme obične bundeve, treba paziti da se pri tom ne ukloni i ona tanka, sivo zelenkasta pokožica na semenu, pošto se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka. U svetu se proizvode i neki lekovi za prostatu koji sadrže seme bundeve. Obolelima od psorijaze preporučuje se da u sezoni kada ima bundeve jedu pečenu ili kuvanu svakog dana, a mogu i da cede sok.

Za lečenje rana, opekotina ili ispucale kože narodna medicina preporučuje mazanje uljem od semena bundeve (može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane).

Obolelima od zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se da svakodnevno jedu po jedan obrok koji se sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka i koji je začinjen kašikom dve pavlake, ali bez soli.

Za ublažavanje bolova od proširenih vena dobro je da se sveže strugana bundeva stavi kao obloga na obolela mesta i drži što duže.

Osim što daju dobro i ukusno ulje, semenke od bundeve veoma su lekovite i upotrebljavaju se za isterivanje pantljičare, olakšavaju mokrenje i pomazu kod uvećane prostate.
Ako sami spremate semenke brzo ih posle pranja osušite i ostavite na hladnom i suvom mestu.
Deci se daje 150-200 grama sveže očišćenih semenki istucanih i pomešanih sa medom odjednom, a odrasli uzimaju ujutru na prazan stomak 400 grama semenki. Posle pola sata treba popiti jednu kašiku ricinusovog ulja as crnom kafom. Ništa drugo se ne jede. Ko ne moze da izdrzi neka uzme narendanu šargarepu.

Bundeva skida bradavice. Pažljivo uzeti prašnike iz sredine cveta bundeve, malo zgnječiti i time trljati dvaput dnevno bradavicu. Ponavljati dok bradavica ne otpadne.