Unutrasnja praznina

Najgore psihološko stanje je osećanje unutrašnje praznine. Ono se povremeno može desiti svakom čoveku i u svakom životnom dobu, zavisno od uzrasta, pola, zdravlja, uslova života.
Kada se čovek oseća ,,prazno” on ima potrebu da popuni tu svoju unutrašnju prazninu nečim spolja, pa poseže za hranom, lekovima, alkoholom, drogom ili nerazumnim trošenjem novca kupujući razne, često nepotrebne stvari. Većina se najčešće okreće hrani, slatkišima pogotovo, remeteći tako svoj izgled i zdravlje što ih čini još nezadovoljnijim i što ih na kraju vodi u depresiju. Depresiju onda ,,leče” nanovo hranom i tako stvaraju začarani krug iz kojeg teško mogu da se izvuku. Slično se dešava i sa alkoholom, drogom, pušenjem.
,,Sindrom kupovanja” je tipičan ženski način odbrane od stresa, nesigurnosti, razočaranja, usamljenosti. Uvek kada su nesrećne, usamljene ili nezadovoljne one kreću u kupovinu bilo čega: slatkiša, odeće, često nepotrebnih i kič stvari - u zavisnosti od raspoloživog novca.
Međutim, sve su to privremene utehe i rešenja. Prava rešenja i svi odgovori se nalaze u nama. Od našeg stava prema stvarima i životu, a najviše od onoga kako i o čemu razmišljamo, zavisi da li ćemo biti srećni ili nesrećni.
Ima ljudi koji sve vide ,,crno” i tako i razmišljaju: ,,U ljubavi baš nemam sreće”, ,,Samo se meni to dešava”, ,,Nije to za mene”... I njihovi razgovori se svode samo na tužne teme, bolesti, nesreće, probleme i žalbu na sve i svašta. Takav mentalni sklop normalno privlači nesreće i ti ljudi zaista žive tužni i nesrećni jer živeti svakodnevno sa nezadovoljstvom i crnim mislima - postaje navika.
S druge strane ima ljudi koji ,,lakše” posmatraju život i događaje, druže se, šale i smeju sebi i drugima (čak i kada su u nevolji), raduju se sitnicama, stalno su aktivni i ako to čine svakodnevno, oni vremenom steknu naviku da budu raspoloženi i srećni.
Sve dakle dolazi iz naše glave. Emerson je to lepo rekao: ,,Čovek je ono što misli”. Sreća i zadovoljstvo prema tome dolazi iznutra, to je jedno posebno mentalno i duhovno stanje ispunjenosti što jedino možemo naći u sebi a ne vezivanjem za bilo šta spolja, kuću, kola, novac, hranu, alkohol. Najbogatiji je onaj koji je zadovoljan samim sobom i onim što ima. Sreću ponekad i ne umemo da vidimo, ona je kako kaže Duško Radović ,,ponekad mala i nevidljiva”, i tek kada nas zadesi neka velika nesreća (bolest, prirodna katastrofa, rat) vidimo da smo ustvari bili srećni.
Naravno, niko nije u potpunosti i uvek srećan, niti stvarno nesrećan. Svi mi u životu imamo i dobre i loše periode, lepe i ružne trenutke, lepi nas raduju i podstiču, a ružni podsećaju da smo ipak samo ljudi.
Međutim, svako može da upravlja svojim životom i da koliko toliko utiče na sopstvenu sreću. To znači steći naviku sreće, odnosno, misli što više o lepim stvarima, izbegavati svađu, kritiku, zavist, ogovaranje, mrzovolju, ugađati sebi koliko možemo ali ne na štetu drugih, negovati druženja, prijateljstva, ljubav prema ljudima. Sve će nas to ispunjavati zadovoljstvom i nećemo tražiti zadovoljstva spolja. Najzad, kako reče Marfi: ,,Najbolji nisu uvek i najsrećniji, ali su najsrećniji uvek najbolji u veštini življenja”. Sreća čoveka je prema tome i navika, ali i veština življenja.

najgora stvar na svetu

mislim da se događa čoviku kad zasrlja toliko duboko da se više nemože suočit sam sa sobom i priznat sebi da je pogriješio...tako se stvara emotivna praznina

ja tu prazninu nazivam kao 'izduvan balon'...

naravno zašto komplicirano kad može jednostavno

emotivna praznina je stanje ravnodušnosti...ne znam kako bih bolje opisao...

ravnodušnost može bit i rezultat ispunjenosti

nema ništa gore od ravnodušnosti...

imam običaj da kažem:

Bolje me i mrzi ako me ne voliš, samo bez ravnodušnosti...

ravnodušnost - močvara osećanja...

i tako.....

šta ' i tako' ??....

ja nisam ravnodušna

Unutrašnja praznina je stanje duha..ako je ne umemo sami ispuniti niko neće