Bosiljak

Latinski naziv: ocimum basilicum, asea aranion, athelas

Sinonimi: bosiok, bosilje, fasliđan, masliđan.

Opis biljke: bosiljak je jednogodišnja , zeljasta biljka (sa snažnim karakterističnim i veoma prijatnim mirisom i aromom). Izraste od 30 do 40 cm. sa razgranatom stabljikom. Mali, beli, dvousnati cvetovi razvijaju se u velikom broju na gornjem delu stabljike (višebojni su, beli, ružicasti ili purpurni). Listovi su bosiljka jajolikog oblika na dugim peteljkama i na krajevima šiljasti.

Stanište: pradomovina bosiljka ja Indija. Već, pre oko 5.500 godina poznavali su ga Egipćani. Prema starim zapisima na prostoru srednje Evrope preneli su ga monasi u 12. veku. Na ovim prostorima bosiljak se udomaćio i uzgaja se u vrtovima. U južnim delovima Evrope bosiljak ponegde se može naci i van vrtova.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom. Utrvđene lekovite i delotvorne supstance su: eterična ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih sastojaka koji se i dalje ispituju.

Lekovito delovanje: u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu ulečenju. Bosiljak je veoma dobro sredstvo za umirenje živaca, i protiv nesanice. Pomaže kod grčeva i upala u želudcu i creva i poboljšava apetit. Semenke bosiljka se dosta koriste za izbacivanje mokraće i lečenje bolesti mokraćnih organa (bubrega, mokraćnog mehura...). Pomaže kod astme, kašlja i početnih stanja tuberkuloze. Najčešće se koristi u obliku čajeva. Bosiljak je poznata i veoma cenjena začinska biljka.