Velike naučne prevare

• Galileo Galilej (1564-1642) smatra se osnivačem moderne naučne metode.Međutim, eksperimenti koje je on opisao tako je teško ponovo izvesti da mnogi naučnici danas veruju da ih ni sam Galilej nije izveo.
• Johan Kepler (1571-1630), otac moderne astronomije, doterivao je naučne proračune kako bi dokazao svoju teoriju da se planete oko Sunca kreću po eliptičnoj, a ne kružnoj putanji.
• Džon Dalton, veliki hemičar iz XIX veka opisao je pronalaske dobijene pomoću eksperimenata izvedenih između 1804. i 1805., ali nijedan hemičar nakon toga nije uspeo da ih ponovi. Naučnici danas veruju da je izneo lažne podatke.
• Gregori Mendel. Rezultati njegovih istraživanja 1865. bili su tako savršeni da su kasniji istraživači bili ubeđeni da je falsifikovao podatke, koji su osnova moderne genetike.

• Robert Miliken dobio je Nobelovu nagradu zato što je izmerio količinu elektriciteta elektrona 1923. godine. Naučnici su kasnije otkrili da je zatajio rezultate istraživanja između 1910. i 1913. godine, koji nisu išli u prilog njegovom pronalasku.
• Čovek iz Pitdauna, smatra se najvećom prevarom svih vremena. Parče lobanje koje je 1908. pozdravljeno kao baš ona karika koja je nedostajala između čoveka i majmuna, iskopana je u Pitdaunu, oblast Saseks u Engleskoj. Naučnici su 1950. godine savremenom tehnikom ustanovili da je to u stvari vilica majmuna prikačena na deo ljudske lobanje, a sve je držano u blatu da bi izgledalo što starije.
Ser Siril Bart, pionir britanske psihologije, namerno je namestio podatke istraživanja od sredine četrdesetih pa do 1966. godine, da bi tako podupro svoju lažnu teoriju o vezi između nasleđivanja i inteligencije. On je tvrdio da je inteligencija 75% nasledna osobina, čime je učvrstio britanski klasni sistem.

• Isak Njutn (1642-1727) doterivao je brojke da bi dao veću težinu svojoj teoriji gravitacije.naučnici su ustanovili da je 'prilagodio' svoje proračune brzini zvuka kako bi odgovarali njegovoj teoriji.
• Vilijem Samerlin, istraživač na Sloan-Ketering institutu za istraživanje raka, obojio je belu presađenu kožu u crno, da bi falsifikovao rezultate eksperimenata sa presađivanjem kože rađene na miševima sredinom sedamdesetih. Pokušavao je da dokaže da ljudska koža, ako se održava na organskoj kulturi nekoliko nedelja, postaje univerzalno pogodna za transplantaciju bez rizika od odbacivanja.
• Džon Darsi, istraživač srca na univerzitetu u Atlanti i na Harvardu, ranih osamdesetih godina, je falsifikovao podatke koji su poslužili kao osnova za stotinak publikacija o bolestima srca. Slučaj Džona Darsija je posebno problematičan, jer je 47 drugih istraživača učestvovalo u ovim njegovim radovima, a nikada nije potvrđeno da su ih falsifikovali.