Žene se stalno žale na muškarce. Nervira nas što su naivni, površni, što ne umeju da slušaju. A šta je sa nama, boginjama? Da li mi žene, zaista mislimo da znamo sve odgovore?Da li zaista verujemo da se mučimo jer živimo sa muškarcem i da smo savršene za komunikaciju?
Moramo da naučimo da više cenimo muškarca u našem životu: ako im nešto lepo saopštimo, poslušaće nas i trudiće se da budu dobri za nas. A žene, nisu savršene, i mnogo toga mogu da nauče od svog partnera:
-Da budu prirodne, direktne i da nose manje šminke. Muškarci veruju da smo dovoljno dobre, zato i mi u to moramo verovati. Oni ne nose maske i vrtoglave štikle. Govore šta misle bez ikakvog uvijanja.
-Ne govorite drugaricama sve o vezi sa partnerom – oni nas ne ogovaraju iza leđa. Mi, sa druge strane, ne izostavljamo nijedan detalj, kada sa drugaricom razgovaramo o našem intimnom životu. Prijateljice ne moraju da znaju sve. Istina je da su dobri terapeti, ali ne zahteva svaka situacija jednog. Dokažite partneru da ste tim i da radite zajedno.
-Gledajte vaše stvari i ne mešajte se u tuđe živote. Muškarci dižu noge na sto, gledaju utakmice, manje se bave kućnim poslovima i više se igraju. Oni ne brinu zbog svega i svačega. Takve treba i mi da budemo.
-Prihvatite kompliment. Muškarci vole komplimente pa čak i razgovore usmeravaju na tu stranu da “izmame” po neki. Žene ne umeju da ih prihvataju, kod njih ništa nije jednostavno. Prestanite sa tim.
-Budite strpljive u vezi i prestanite da gunđate partneru. Žene imaju običaj da budu nestrpljive, menjaju raspoloženja svaki čas. Muškarcima se to ne dešava. Zato se opustite, spustite ton glasa i okanite se potrebe da sve kontrolišete.
-Komunicirajte lepo, bez komplikacija. Nekad se toliko zapetljamo u razgovor i sve što kažemo traje predugo. Na kraju ni mi same, a ni drugi ne znaju šta smo htele da kažemo. Sa druge strane, muškarci znaju sve da kažu u 25 reči ili manje. Kada sa njima razgovaramo i ako naš odgovor traje duže od par minuta, sve što oni čuju nakon tog vremena je bla,bla,bla...
-Lepo pitajte šta vam treba. Od partnera uvek očekujemo da nam čita misli. Zato mu samo nešto nagovestimo, ubacimo po koju metaforu, parabolu i zaključimo da je sve u redu – a to ne može biti dalje od istine. Onda se osećamo povređeno zato što nas, jadničak, nije razumeo. Muškarci su bukvalna bića koja direktno kažu šta žele, dok mi od svega pravimo prezentacije sa statistikama i argumentima.
izvor