Najlepše ljubavne pesme poznatih

Ne pitaj više


Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj
zašto raste trava i zašto je nemirno more.
Pitaj otkud stiže vjetar proljetni
i bijelom lađom snova tko krmani
kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.


Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.
Znaš li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti
ali ti živiš daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pećina
o koju se uzalud razbija moj život.


Ne pitaj zašto te ljubim.
Pristupi k meni! Tužno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
na visokoj planini zaborava.


V.Parun

STREPNJA

Ne, nemoj mi prići!Hoću izdaleka

Da volim i želim oka tvoja dva.

Jer sreća je lepa samo dok se čeka,

Dok od sebe samo nagoveštaj da.



Ne,nemoj mi prići!Ima više draži

Ova slatka strepnja,čekanje i stra`.

Sve je mnogo lepše donde dok se traži

O čemu se samo tek po slutnji zna.



Ne,nemoj mi prići!Našto to, i čemu?

Iz daleka samo sve k`o zvezda sja;

Iz daleka samo divimo se svemu.

Ne,neka mi ne priđu oka tvoja dva.


Desanka Maksimović

Vezala me tuga svojim koncima
trazila sam ljubav na krivim mjestima
sto samoca cini ja najbolje znam
covjek nije rodjen da bi bio sam
zarobi me svojim usnama
i ne daj mi da potonem do dna

I reci da ce ovog puta
biti sve sto zelim ja
kazi da si mene cekala
i reci kako ovog puta
nema roka trajanja
prava ljubav nije potrosna, nije potrosna

Lomio sam grane od zivota svog
ko da necu umrijet', da sam iznad tog
bilo me je svuda, a sad sam kraj tebe
jos vjerujem u cuda i u nas oboje

Zarobi me svojim usnama
i ne daj mi da potonem do dna

SANJAR


Uz note osluškujem,
tamna noć mi misli para,
tiho lomi pokušaje
u raskoraku
od tame do sjaja.

Zapleši samnom.
Neočekivano.
Trenutak je pravi,
zima mi na misli pala,
za svim tragam do detalja,
ne dam oku da se sklopi,
da mi duša ne zasanja.

Put sanjara, put bez kraja
a ozeblo srce,
hoće da se zgreje,
da ne prosi trunčice od snova,
nevidljivom da više ne klanja,
zalud više kroz prazninu
u nedogled putovanja.

Zapleši samnom.
Neočekivano.
Zapleši,
onom ljubavlju iz mašte
koju sam uzgajala,
zapleši,
želim da se rastanem
od sebe sanjara.

Zorica Brkić

Ljubavi moja. Trazim te ponovo
tamo gdje sve prestaje: u jednom trenu
izmedju snijega sto pada i vatre umiruceg
na tvome licu, ispod tvoje haljine,
u zraku koji izgovaras.

Amor mio. Nema imena koje ti ne pripada:
tu je kisno ljeto, godina, grana tresnje,
tu je tvoje tijelo od voska na kome je more
ostavilo svoj sjenoviti kriz. Gorcina,

prazno nebo, tjeskoba, lude rijeci
na koje ne pristajem dok silazim
izmedju tvojih ruku i trazim
nagi plac sto ispunjava moja usta.

Ljubavi moja, uzdrhtala na kisi, ona
koja spava na mojoj postelji, prekrivena
mojom rukom, ona koja ne razlikuje vise
to sto sam stvorio i to sto me napusta.

I moju zedj sa tragovima bezumne soli.


Zvonimir Golob

SRCE

Srescemo se opet, ko zna gde i kada,
nenadano i naglo javices se meni -
mozda kad u dusi bolno zastudeni,
i u srcu pocne prvi sneg da pada.

Na usnama nasim poniknuti nece
ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
sto ne osta vise od negdasnjih snova
ni kaplja gorcine, ni trenutak srece.

Ali starom strascu pogledam li u te
to nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer sto srce hoce to je njegov deo -
uvek novi deo od nove minute.


Jovan Ducic

Tri sibice upaljene u noci
Prva da ti vidim lice
Druga da ti vidim oci
Poslednja da ti vidim usta
I citava tama noci da bih se setila svega toga
Stezuci te u zagrljaju.

Žak Prever...

...pripremola je veceru
mirisna od nekih sjecanja
i naslonila se znacajno na mene

oci nam se dodiruju
pod krilima mraka
i nedam da joj usne dodju do zraka

jer zivot je kratak
a toliko je zelim ljubiti
Zeljko Krznarici

Tvoje su usne slasna medovina
tažiš mi žeđi osjećajem mota
kako mi godi ta tvoja blizina
u porivu strasti
u ritmu života

uzimaš me srećo
prepuštam se tebi
tebi u zanosu moja ljubav tepa
u tvoje zamke ničice upadam
o kako si dobra
o kako si lijepa

ponesen nutrinom tvog mirisnog loga
izgaram u tebi erupcijom lave
a oko nas pada zvijezdana prašina
o milosna srećo
o dubine plave.

Augustin AGO Kujundžić

Tu si da me učiniš sretnom,
duši si mojoj što i kiša zemlji žednoj,
zbog tebe se uvijek osjećam bolje
ti si onaj koji vjeran ostaje,
u sve dane nevolje moje.

Praštaš mi – i dopuštaš da ti oprostim,
prihvaćaš me onakvu kakva ja uistinu jesam,
sa svim mojim manama i vrlinama,
usponima i padovima.

V.Milicevic
Ostavila bih te ja

Ostavila bih te ja
konacno,
da to zavisi od mene,
ali od mene ne zavisi
nista
osim,mozda,da li ce sutra
granuti sunce
ili ce se prosuti dazd
iz mojih ociju.

Otisla bih ja,
daleko ,
u potragu
za Atlantidom
ili za Nedodjijom,
u Legiju casti
ili u hodocasnike,
kada bih bila sigurna
da te bar tamo
necu sresti.

Zaljubila bih se ja,
ponovo,
da je to u mojoj moci,
da nije svaki deo ovog tela
obelezen mojom ceznjom
za tobom
pa zapecacen sa devet pecata
koje jedino tvoje usne
mogu rastopiti.

Predala bih se ja,
drugom,
da sam te bar u snu poljubila,
da me je tvoja ruka milovala
bar jednu noc,
i znala bih,
ma gde bila,
kome pripadam sva,
od vrha do dna,
od nastanka do nestanka.

Ostavila bih te ja,
zauvek,
kada bi se oni golubovi
vec jednom odselili
sa susednog krova,
jer bi sa njima
odletela i moja dusa
koja jedino zbog tebe
na zemlji obitava.

TI SI MOJE SVE
Ti si moje sve.
Moje raščupano ‘Dobro jutro’,
moja prva jutarnja kafa,
moj partner u zločinu,
moja briga,
moja jača polovina.

Ti si moje ‘Volim te’.
Moje ‘Do kraja života’,
moje ‘Bolje sutra’ u koje se kunem,
moja budućnost,moj oslonac,
neko bez koga ne umem.

Ti si moje ‘Nerviraš me’.
Moj večiti krivac,
moje ‘To bi ti trebao da umeš’,
moje ‘Zar to ne umeš?’
moje ‘Pusti me,ja ću,smotani stvore’.

Ti si moje,ipak samo moje.
I volim sve tvoje.
Tvoje ‘Lako ćemo’,
tvoje ‘Ne brini’,
tvoje ‘Na mene osloni se’,
tvoje ‘Hajde,ne slini,ne histeriši’,
tvoje ‘Meni prepusti se’.

Ti si moje,kakvo god da si.
Moje ‘Uvek tu si’,
moje ‘Zauvek’,
moje ‘I u dobru i zlu’,
moj prijatelj,moj drug,
moj ljubavnik,moj muž.

Marija Mihajlović

Da ste je sinoć vidjeli sada me ne bi osuđivali.
Hoćete li da kažete kako je trebalo da joj odolim?
Ako mislite da je bilo moguće onda vam nešto fali
Naprosto je sijala …
Ne,
njenu ljepotu ne mogu da prebolim.

Srce je njeno i svi ste nevidljivi kada je ona u vidokrugu.
Urazumiti se neću sve da se nebo prevrne
dok me ne nestane bit ću u začaranom krugu.
Volim je,
pa taman da me svi pljuju i prokunu.

Svi ste ništavni …
Draža mi je tuga sa njom nego sreća sa vama.
Znam bolje od vas sve njene mane i sva lica.
Ljubili smo se i pored svega što stoji među nama
Neka je hijadu puteva, izbor srca je stranputica.

Aleksandar Ilić

MOJE LICE U TVOJIM RUKAMA

Kad me gledaš,
kad uza me, bez pokreta, sjedeći, blago se nagibaš;
kada pružaš svoje dvije ruke, tako umilna, jer želiš,
jer bi eto htjela dotaći, da, moje lice.
Tvoje dvije ruke, kao iz sna,
koje me kao neka sjena dosežu.
Gledam ti lice. Dah nježnosti izbio je iz tebe
poput svjetlosti u crtama tvog lica.
Kako lijepa izgledaš! Izgledaš više djetinjasta.
I gledaš me.
I smiješiš mi se.
Što li tražiš kada me, pružajući ruke, nijema,
dotičeš?
Osjećam žar sjene, dima što živahan stiže.
Kakva ljepota, dušo moja! Nastamba, u zanosu,
mirna počiva.
Ti šutiš a ja osjećam svoje lice, zbunjeno, blago,
među tvojim prstima.
Nešto moliš. Pretvaraš se u djevojčicu koja moli.
Nešto tražiš. Prelama se neki glas koji ne postoji
i koji nešto ište.
Zakašnjela ljubav. Ljubav u prstima koja kuca bez
buke i bez glasa.
A ja te gledam u oči, gledam i čujem te.
Čujem dušu posve tihu, djetinjastu, koja pjeva
slušana.
Ljubav kao cjelov. Ljubav u prstima koju slušam
zatvoren u tvoje ruke.

Vicente Aleixandre

Ne misli
da sam samo tvoja
i da će tako
zauvek biti.
Ne veruj
kako dušu mi znaš,
a misli čitaš.
U zabludi si duboko,
vatru i oganj,
radost, prostranstvo,
bezdan, želju,
snagu, slobodu,
strast i
mladost,
krije mi oko.
A ti si samo umorni borac,
u nemoći,
na ivici plača,
ratnik ostareli
koji davno
nije se latio mača.
Sva svetla tvoja
su zatamnjena senom
i ne znaš,
ti ne znaš
šta bi
sa davno ulovljenim plenom.
Ostao je kavez
da u glavi ti drema,
ali u njemu
već davno, davno
ptice nema.
Slobodu želim!
Slobodu!
Jedra su moja
u zamahu puna,
a srce mi
i duša
od harfe struna.
Uzalud,
ti svirač nisi,
i za tebe to je samo
suvenir - instrument.
Stazu do mene nemaš,
ja sam ti
daleki kontinent.
I živi u svome
svetu samoće,
tame, obmane,
predaje, poraza,
prekora,
ljubomore i tuge.
Ostavi me!
Ostavi!
Svoja sam samo!
Svoja!
Ne trebam ni druge.
Ostavi me!
Ostavi!
Za mene nemaš ključe
i više ništa, ništa
isto nije.
Sada je danas,
danas,
a ti,
ti bi da
zauvek
ostane juče.

(Vesna Mitrović, "Magija" )

Neces jos dugo biti zedno, plameno srce!
Obecanje je u zraku, sapucu mi ga nepoznata usta: - velika svjezina dolazi ...
U podne je moje sunce peklo nada mnom:
pozdravljam vas sto dolazite,
vi - iznenadni vjetrovi,
vi - svjezi duhovi popodneva!
Nailazi zrak tudj i cist.
Ne mjeri li me,
zavodnicki,
prijeteci pogled noci?
Ostani jako, srce moje neustrasivo!
I ne pitaj: zasto?

Freidrich Nietzsche

TI SI MOJ "NASLOV"

Zarobio si me u tebi
jednim osmehom,
jedinim stiskom ruke
pun nežnosti i topline.
I od tada,
ja sam tvoja mekinja
ti ,
besćutni strah u meni.
Čarobnom slašću
crpiš moju inspiraciju...

Vrtim se oko tvoje ose
u meni izazivaš ushit,
svićeš isto svakog dana
srce mi lupa
kao da se mesec kotrlja
u tvom liku...
Zaplićem se u tvoju senku
zgrušavam na tvojim usnama
ukrao si mi slobodu...
Ja podmuklo ćutim,
stidim se,
ne smem,
tvoje ime da zakačim
na mojim trepavicama.

Nećeš saznati
da skupljam snove o tebi
i slazem ih u reči...
Uzalud cu i ja
tragati za odgovorom
'kako si postao stvarnost
u mojim fantazijama'

Ostaćeš zauvek lep
u mojoj tišini.
i mraz na mojim usnama...

Lepa Simic

OTKAD SI OTISLA

Tvoje usne su kao oljustene breskve,
a tim brkovima si zaista osvezio lice.
Niko mi to vise ne govori,
otkad si otisla.

Kazu da duse onih koje smo voleli lete
nebom kao guske. Ti si za svoja osecanja
uvek pronalazila reci, a ja tek
otkad si otisla.

Sve cesce se usudjuju da mi ne toce pice,
a neki necasni mladi ljudi olako
dizu ruku na buduceg starca,
otkad si otisla.

Ako se desi da umrem treba samo ugasiti
svetlo i zatvoriti vrata. To je sve sto
zelim. To sam ustvari i zeleo sve ovo vreme,
otkad si otisla.


Miodrag Raicevic

OČI SNA

Čeznja veća od neba
umilnom pesmom
ruže uspavljuje bele.

U rečima ne rečenim
kupaju se zvezde
nesvesne svog sjaja.

Vetrom beskrajnim nošene
plove usnule ladje
na talasima kojih nema.

Pogledajmo se
i pocepajmo nebo uzdasima.

Bogdanka Rakić

VOLIM TE


Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.

Ne, ne prekidaj me.

Suti.

Pusti me da ti kazem
ono sto sam vec trebala reci.

Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasnis samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili mozda strah
boli.

I zato ne smijem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti jos rekla
kako i koliko te volim.

Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.

Ne. Ne gledaj me zastraseno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna
prava i zauvijek...

Boli.


Kad dolazim, pitam se cekas li me.

Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata.

Bojim se praznog stubista bez mirisa, bez zvuka,
svjetla.


A nisam ti rekla:
najvise se bojim vremena koje ne ceka.
A ja kasnim.


Volim te.
I volim sve sto si ti.


Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.


Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.


Bore na tvom licu i moje su.


I u tom trajanju ne znam da li sam ucinila sve za tebe
ljubavi moja.


Iskra Tanodi

Gde


Gde to ljubav umire,
da umrem i ja
na tom svratištu tuge,
u koje me guraš
svakim danom iznova.

Gde to čovek ponovo živi,
da oživim i ja
na tom suncu,
da probudim reči
i strasti zaspale naše.

Kaži mi draga,
ti koja si kao igla ljubavi
zauvek zabodena
u moju venu, srce i dušu.


(Dalibor Djokić)

TI NISI SAMA

Ne, ti nikada nisi sama.
Mozda ne znas, ili ne zelis.
Priznajem ti, iako ne smem.

Kradem ti osmeh
kada ti se otme pod umornim ocima.

Ja ti ljubim usne umesto vetra,
ovog sanjivog proleca.
Ti gazis moju senku
i ne osecas u vetru koliko ima strasti
i ne brojis suze u kisnim kapima.
Ti me ne prepoznajes u oblaku
pod kojim stojis.

Ne vidis mi lice u smiraju dana.
Ti mislis da si sama! Ja gorim od ceznje.
Ne mogu ti prici.
Ne mogu - jer boli
ovo isto srce u koje si,
nesvesno utisnula trag.

Ne smem ti reci
jer bih vise patio.
A patnja sta je?
Ti bi se smesila i molila
da ti ispunim san.
Ne, ti nisi sama. Ja sam tu.
Tako je bolje.

MOLITVA LJUBAVI

Kad me ispunis
postajem svijetao iznutra
i svijetleci obasjavam prostor
u koji te unosim

kad te nestane
odjednom potamnim

tvoje useljavanje i iseljavanje
preobrazava me
kao sto mijene preobrazavaju godine
ako sam godina koja po tebi ima svoja doba
daj u trenutku moga djela
ostani prisutna u meni

tek tako bih
nestvaran za zivot
sjao
iz krute skamenjene proslosti
u nedodirnute zrakama njeznosti
tamne ponore dusa


Josip Pupacic

CXXXIV
Ja nemam mira, a u rat ne hrlim;
led sam, a gorim, plašim se i nadam;
po nebu letim, a na zemlju padam;
ne hvatam ništa, a svijet čitav grlim.

Ona što me kazni da sred uza stojim,
nit' omču driješi, nit' okove steže;
nit' da me smakne Amor, nit' odveže,
neće me živa, ne drži me svojim.

Bez vida vidim, nijem glasa ne gubim;
poginut' žudim, a pomoći tražim;
sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.

Nit' mi se mrije, niti mi se živi;
smijem se plačuć' žalošću se snažim:
za ovo stanje vi ste, gospo, krivi.


Autor :

Francesco Petrarca